KOMPANIJA ORAKL (ORACLE) OBJAVILA je da će kôd za OpenOffice.org pokloniti softverskoj fondaciji Apač (Apache Software Foundation), koja će ovaj popularni besplatni paket programa za kućnu i poslovnu primenu uvrstiti u svoj inkubatorski program.
Obaveštenje se pojavilo posle jedne dosta teške godine za OpenOffice, koji je Orakl u najvećoj meri napustio i prepustio zajednici korisnika, a ovi su u međuvremenu pokrenuli konkurentski projekat LibreOffice i formirali odgovarajuću fondaciju Dokument (The Document Foundation).
Objavljujući ovu vest, Oraklov potpredsednik Luk Kovalski je rekao da ovaj potez pokazuje Oraklovu posvećenost zajednicama koje razvijaju i neguju softver otvorenog koda. „Poklanjajući OpenOffice.org fondaciji Apač ovaj popularni softver dobija zrelu, otvorenu i dobro zasnovanu infrastrukturu s kojom će produžiti dalje u budućnost. Njen model omogućava komercijalnim i pojedinačnim dobrovoljcima da razvijaju proizvode otvorenog koda.“
Međutim, i tehnologijama otvorenog koda i zajednici softveraša koji se bave razvojem nije bilo lako pod Oraklom, pogotovo u pogledu imovine koju je stekao kad je kupio kompaniju San Mikrosistems (Sun Microsystems). U njoj su se još našli i MySQL i Džava (Java), pri čemu je ovo drugo postalo deo sudske tužbe koju je Orakl podneo protiv Gugla (Google) i kod mnogih ljudi iz razvoja pobudilo sumnje u njegovu posvećenost zajednici otvorenog koda.
Orakl je jedno kratko vreme prodavao komercijalnu verziju OpenOfficea pod nazivom Oracle Open Office i najavio srodan proizvod Oracle Cloud Office, ali je sve to batalio u aprilu, navodno zbog slabog zanimanja klijenata.
IBM, koji je lobirao kod Orakla da projekat OpenOffice izdvoji kao samostalan entitet kad je postalo jasno da ga ne zanima njegov dalji razvoj, izdao je istog dana saopštenje u kome kaže da će članovima zajednice otvorenog koda pomoći da unaprede ovu tehnologiju i to tako što će odmah ponuditi jaku podršku inkubacionom procesu za OpenOffice u fondaciji Apač.
Međutim, članovi te zajednice su možda na nekoj drugoj strani, jer je stvaranje fondacije Dokument privuklo neke od vodećih stručnjaka iz projekta OpenOffice. Iako je Orakl poklonio njegov kôd, tim potezom nije ujednio te dve grupe.
Fondacija Dokument je naglasila važnost njihovog ujedinjavanja u svom saopštenju koje je usledilo na vest o Oraklovom poklonu, ali uz izvesnu opreznost. „Lepo je videti ključne korisničke funkcionalnosti objavljene u obliku koji se može uvrstiti u LibreOffice. Fondacija Dokument zato pozdravlja ponovno ujedinjavanje projekata OpenOffice.org i LibreOffice u jednu zajednicu jednakih posle Oraklovog povlačenja.“ Međutim, taj proces neće biti automatski, jer se u nastavku kaže da je Oraklov korak nesumnjivo načinjen s dobrom namerom, ali izgleda da nije postigao taj cilj. „Zajednica fondacije Apač koju izuzetno poštujemo, ima veoma različita očekivanja i norme – licenciranje, članstvo itd – za postojeće projekte OpenOffice.org i LibreOffice. Žao nam je što je propuštena prilika, ali svakako ćemo nastojati da zajedno sa svim aktivnim članovima zajednice iznađemo najbolju moguću budućnost za LibreOffice i OpenOffice.org.“
Nije isključeno da će se možda pojaviti i drugi problemi, je je OpenOffice trenutno licenciran pod manje opštom javnom GNU licencom (GNU Lesser General Public License, LGPL) verzije 3.0 , koja nije u potpunosti kompatibilna s Apačevom licencom 2.0 (Apache License 2.0).
Međutim, fondacija Apač je izdala saopštenje u kome kaže da smatra doborodošlim nove projekte visoko fokusiranih pojedinaca kao i one koji potiču iz robustnih zajednica za razvoj softvera sa globalnom bazom korisnika i jakom podrškom kompanija.
Sa svoje strane i fondacija Dokument je voljna da započne pregovore s fondacijom Apač, jer u njenom saopštenju još stoji: „Svi želimo da pojedinačnim i poslovnim korisnicima širom sveta ponudimo najbolji besplatan paket kancelarijskih aplikacija s kojim će povećati produktivnost.“ (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Obaveštenje se pojavilo posle jedne dosta teške godine za OpenOffice, koji je Orakl u najvećoj meri napustio i prepustio zajednici korisnika, a ovi su u međuvremenu pokrenuli konkurentski projekat LibreOffice i formirali odgovarajuću fondaciju Dokument (The Document Foundation).
Objavljujući ovu vest, Oraklov potpredsednik Luk Kovalski je rekao da ovaj potez pokazuje Oraklovu posvećenost zajednicama koje razvijaju i neguju softver otvorenog koda. „Poklanjajući OpenOffice.org fondaciji Apač ovaj popularni softver dobija zrelu, otvorenu i dobro zasnovanu infrastrukturu s kojom će produžiti dalje u budućnost. Njen model omogućava komercijalnim i pojedinačnim dobrovoljcima da razvijaju proizvode otvorenog koda.“
Međutim, i tehnologijama otvorenog koda i zajednici softveraša koji se bave razvojem nije bilo lako pod Oraklom, pogotovo u pogledu imovine koju je stekao kad je kupio kompaniju San Mikrosistems (Sun Microsystems). U njoj su se još našli i MySQL i Džava (Java), pri čemu je ovo drugo postalo deo sudske tužbe koju je Orakl podneo protiv Gugla (Google) i kod mnogih ljudi iz razvoja pobudilo sumnje u njegovu posvećenost zajednici otvorenog koda.
Orakl je jedno kratko vreme prodavao komercijalnu verziju OpenOfficea pod nazivom Oracle Open Office i najavio srodan proizvod Oracle Cloud Office, ali je sve to batalio u aprilu, navodno zbog slabog zanimanja klijenata.
IBM, koji je lobirao kod Orakla da projekat OpenOffice izdvoji kao samostalan entitet kad je postalo jasno da ga ne zanima njegov dalji razvoj, izdao je istog dana saopštenje u kome kaže da će članovima zajednice otvorenog koda pomoći da unaprede ovu tehnologiju i to tako što će odmah ponuditi jaku podršku inkubacionom procesu za OpenOffice u fondaciji Apač.
Međutim, članovi te zajednice su možda na nekoj drugoj strani, jer je stvaranje fondacije Dokument privuklo neke od vodećih stručnjaka iz projekta OpenOffice. Iako je Orakl poklonio njegov kôd, tim potezom nije ujednio te dve grupe.
Fondacija Dokument je naglasila važnost njihovog ujedinjavanja u svom saopštenju koje je usledilo na vest o Oraklovom poklonu, ali uz izvesnu opreznost. „Lepo je videti ključne korisničke funkcionalnosti objavljene u obliku koji se može uvrstiti u LibreOffice. Fondacija Dokument zato pozdravlja ponovno ujedinjavanje projekata OpenOffice.org i LibreOffice u jednu zajednicu jednakih posle Oraklovog povlačenja.“ Međutim, taj proces neće biti automatski, jer se u nastavku kaže da je Oraklov korak nesumnjivo načinjen s dobrom namerom, ali izgleda da nije postigao taj cilj. „Zajednica fondacije Apač koju izuzetno poštujemo, ima veoma različita očekivanja i norme – licenciranje, članstvo itd – za postojeće projekte OpenOffice.org i LibreOffice. Žao nam je što je propuštena prilika, ali svakako ćemo nastojati da zajedno sa svim aktivnim članovima zajednice iznađemo najbolju moguću budućnost za LibreOffice i OpenOffice.org.“
Nije isključeno da će se možda pojaviti i drugi problemi, je je OpenOffice trenutno licenciran pod manje opštom javnom GNU licencom (GNU Lesser General Public License, LGPL) verzije 3.0 , koja nije u potpunosti kompatibilna s Apačevom licencom 2.0 (Apache License 2.0).
Međutim, fondacija Apač je izdala saopštenje u kome kaže da smatra doborodošlim nove projekte visoko fokusiranih pojedinaca kao i one koji potiču iz robustnih zajednica za razvoj softvera sa globalnom bazom korisnika i jakom podrškom kompanija.
Sa svoje strane i fondacija Dokument je voljna da započne pregovore s fondacijom Apač, jer u njenom saopštenju još stoji: „Svi želimo da pojedinačnim i poslovnim korisnicima širom sveta ponudimo najbolji besplatan paket kancelarijskih aplikacija s kojim će povećati produktivnost.“ (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: