U BEOGRADU JE 30. I 31. MAJA ODRŽANA četvrta konferencija „Evropski dijalog o upravljanju Internetom“ – EuroDIG 2011. Prvi put ove godine konferencija je organizovana van Zapadne Evrope, a dosadašnji domaćini ovog skupa bili su Madrid, Ženeva i Strazbur.
Konferenciju EuroDIG 2011 otvorili su predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, i državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić. Skupu je prisustvovalo preko 500 učesnika, od kojih skoro 300 iz inostranstva: predstavnici Evropske komisije i Parlamenta, Saveta Evrope i nadležnih ministarstava evropskih država, regulatornih agencija, Evropske asocijacije pružalaca internet usluga, telekomunikacionih operatora, predstavnici internet kompanija (Google, Yahoo!, Microsoft, Skype), proizvođači opreme (Cisco, Ericsson), predstavnici registara internet domena, medijskih udruženja, privatnog sektora, akademskih institucija, nevladinih organizacija i mreža, kao i internet zajednica (ISOC, ICANN).
Ovogodišnja konferencija o upravljanju internetom donela je nekoliko zanimljivih iskoraka u diskusiji o društvenim aspektima i upravljanju internetom. Jedna od važnih tema odnosila se na kritične internet u Evropu, posebno u kontekstu ubrzanog razvoja interneta, ali i bezbednosti infrastrukture, budući da povećano korišćenje interneta i intenzitet mrežnog saobraćaja ugrožavaju kvalitet usluga. Postoje i ozbiljne pretnje po bezbednost infrastrukture, zbog čega je neophodno osmisliti procedure za brz i bezbedan oporavak u slučaju napada, a neophodno je definisati i kritične segmente infrastrukture i potencijalne pretnje, kako bi se što kvalitetnije neutralisale.
Diskusija o granici između prava na slobodu govora i govora mržnje na internetu, odnosila se na mišljenja oko toga gde se završava demokratsko pravo da se internet koristi za saopštavanje ličnih stavova a gde počinje vređanje i ugrožavanje tuđih prava. Pokazalo se da među evropskim zemljama postoje razlike po ovom pitanju, ali da su mnogo manje nego na globalnom nivou.
Definisanje prava privatnosti na internetu provlačilo se skoro kroz svaku diskusiju, a nametnula su se i pitanja kao što su: kako zaštiti korisnike od zloupotrebe njihovih podataka i kako olakšati razumevanje teških pravničkih obrazloženja, kao što su ona kada korisnik želi da otvori novi nalog na društvenim mrežama ili besplatnim uslugama elektronske pošte na vebu.
U okviru osam tematskih sesija diskutovalo se i o standardima za definisanje privatnosti, većoj uključenosti pojedinaca u procesima razvoja interneta, etici i korporativnoj odgovornosti, novim poslovnim modelima na internetu, pismenosti na internetu, kriminalu na internetu i zastupljenosti ostalih jezika, osim engleskog, na globalnoj mreži.
Prema mišljenju Vladimira Radunovića, koordinatora Diplo fondacije, jednog od organizatora konferencije, na skupu je otvoren veliki broj tema, iako za dva dana nije bilo moguće pokriti sva pitanja vezana za upravljanje internetom.
„Internet više nije tehnološki fenomen, već društveni, što je i premijer Mirko Cvetković istakao na otvaranju konferencije. Nisu samo inženjeri oni koji treba da se bave novim tehnologijama. Pravnim, ekonomskim i regulatornim pitanjima treba, pre svega, da se bave oni koji donose odluke, poslovni svet i korisnici interneta, sve to u jednom otvorenom dijalogu kao što je EuroDig. Nadam se da će i na lokalnom nivou biti pokrenuta pitanja o kojima se ovde razgovaralo i da će Srbija biti deo svetskih tema o internetu, kao i da će u njima i dalje aktivno učestvovati“, naglasio je Radunović.
Domaćin konferencije bila je Uprava za digitalnu agendu Republike Srbije, a organizatori su Savet Evrope, Švajcarska federalna kancelarija za telekomunikacije (OFCOM), Diplo fondacija, Evropska radiodifuzna unija (EBU), uz podršku Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel), EUneta, Istraživačke stanice „Petnica“ i drugih.
Više informacija o konferenciji EuroDig 2011 možete da vidite ovde. (A.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Konferenciju EuroDIG 2011 otvorili su predsednik Vlade Republike Srbije, Mirko Cvetković, i državna sekretarka za Digitalnu agendu, Jasna Matić. Skupu je prisustvovalo preko 500 učesnika, od kojih skoro 300 iz inostranstva: predstavnici Evropske komisije i Parlamenta, Saveta Evrope i nadležnih ministarstava evropskih država, regulatornih agencija, Evropske asocijacije pružalaca internet usluga, telekomunikacionih operatora, predstavnici internet kompanija (Google, Yahoo!, Microsoft, Skype), proizvođači opreme (Cisco, Ericsson), predstavnici registara internet domena, medijskih udruženja, privatnog sektora, akademskih institucija, nevladinih organizacija i mreža, kao i internet zajednica (ISOC, ICANN).
Ovogodišnja konferencija o upravljanju internetom donela je nekoliko zanimljivih iskoraka u diskusiji o društvenim aspektima i upravljanju internetom. Jedna od važnih tema odnosila se na kritične internet u Evropu, posebno u kontekstu ubrzanog razvoja interneta, ali i bezbednosti infrastrukture, budući da povećano korišćenje interneta i intenzitet mrežnog saobraćaja ugrožavaju kvalitet usluga. Postoje i ozbiljne pretnje po bezbednost infrastrukture, zbog čega je neophodno osmisliti procedure za brz i bezbedan oporavak u slučaju napada, a neophodno je definisati i kritične segmente infrastrukture i potencijalne pretnje, kako bi se što kvalitetnije neutralisale.
Diskusija o granici između prava na slobodu govora i govora mržnje na internetu, odnosila se na mišljenja oko toga gde se završava demokratsko pravo da se internet koristi za saopštavanje ličnih stavova a gde počinje vređanje i ugrožavanje tuđih prava. Pokazalo se da među evropskim zemljama postoje razlike po ovom pitanju, ali da su mnogo manje nego na globalnom nivou.
Definisanje prava privatnosti na internetu provlačilo se skoro kroz svaku diskusiju, a nametnula su se i pitanja kao što su: kako zaštiti korisnike od zloupotrebe njihovih podataka i kako olakšati razumevanje teških pravničkih obrazloženja, kao što su ona kada korisnik želi da otvori novi nalog na društvenim mrežama ili besplatnim uslugama elektronske pošte na vebu.
U okviru osam tematskih sesija diskutovalo se i o standardima za definisanje privatnosti, većoj uključenosti pojedinaca u procesima razvoja interneta, etici i korporativnoj odgovornosti, novim poslovnim modelima na internetu, pismenosti na internetu, kriminalu na internetu i zastupljenosti ostalih jezika, osim engleskog, na globalnoj mreži.
Prema mišljenju Vladimira Radunovića, koordinatora Diplo fondacije, jednog od organizatora konferencije, na skupu je otvoren veliki broj tema, iako za dva dana nije bilo moguće pokriti sva pitanja vezana za upravljanje internetom.
„Internet više nije tehnološki fenomen, već društveni, što je i premijer Mirko Cvetković istakao na otvaranju konferencije. Nisu samo inženjeri oni koji treba da se bave novim tehnologijama. Pravnim, ekonomskim i regulatornim pitanjima treba, pre svega, da se bave oni koji donose odluke, poslovni svet i korisnici interneta, sve to u jednom otvorenom dijalogu kao što je EuroDig. Nadam se da će i na lokalnom nivou biti pokrenuta pitanja o kojima se ovde razgovaralo i da će Srbija biti deo svetskih tema o internetu, kao i da će u njima i dalje aktivno učestvovati“, naglasio je Radunović.
Domaćin konferencije bila je Uprava za digitalnu agendu Republike Srbije, a organizatori su Savet Evrope, Švajcarska federalna kancelarija za telekomunikacije (OFCOM), Diplo fondacija, Evropska radiodifuzna unija (EBU), uz podršku Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), Republičke agencije za elektronske komunikacije (Ratel), EUneta, Istraživačke stanice „Petnica“ i drugih.
Više informacija o konferenciji EuroDig 2011 možete da vidite ovde. (A.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: