PRVI KOMERCIJALNI RAČUNAR KOJI umesto klasične mehanike koristi principe kvantne mehanike, delo kanadske kompanije Di-Vejv Sistems (D-Wave Systems) sa sedištem u Vankuveru, prodat je američkoj kompaniji Lokid Martin (Lockheed Martin) iz Betezde u Merilendu, poznatoj po aerosvemirskim letelicama i odbrambenim i bezbednosnim programima za američku vojsku.
Za razliku od računara zasnovanih na tranzistorima, kvantni računari se u svom radu oslanjaju na principe kvantne mehanike. Prednost im je to što iskorišćavaju pojavu kao što je uzajamna isprepletenost (entanglement) – u kojoj dve čestice imaju ista svojstva i ponašaju se identično iako su odvojene jedna od druge – i što podatke smeštaju u „kjubite“ (qubit), odnosno kvantne bitove koji su jedinice kvantne informacije. Tipični bitovi imaju vrednost 0 i 1, a kjubiti pored ta dva memorijska stanja imaju i druga stanja koja opisuju kvantne osobine atoma od kojih su sačinjeni, pre svega stanje njihove uzajamne isprepletenosti.
Računar je napravljen korišćenjem standardnih procesa za izradu integrisanih kola a njegov procesor sadrži 128 superprovodnih fluks kubita (Superconducting Flux Qubit, SCFQ) i 24.000 Džozefsonovih spojeva, što ga čini najsloženijim ikada izrađenim superprovodnim kolom. Smešten je u kriogenički sistem unutar oklopljene sobe površine deset kvadratnh metara.
U radu objavljenom sredinom maja u britanskom naučnom časopisu Nejčer (Nature) naučnici ove kompanije opisali su jedan blok kola unutar procesora nazvan jedinična ćelija. Na čipu ih ima 16 a svaka sadrži osam superprovodnih fluks kjubita i 1500 Džozefsonovih spojeva.
Ovaj kvantni računar moći će da rešava složenije probleme u odnosu na tradicionalne računare mnogo većom brzinom. Primeri takvih problema su verifikacija i validacija softvera, analiza finansijskih rizika, prepoznavanje objekata na slikama, klasifikovanje medicinskih snimaka, bioinformatika, a moći će da izađe na kraj i sa problemima u okviru teorije brojeva i optimizacije, koji zahtevaju mnogo računanja. Jedan primer je Šorov algoritam, kvantni algoritam koji brzo i efikasno određuje faktore velikog broja u vidu prostih brojeva. S dovoljnim brojem kubita kvantni računar može Šorovim algoritmom da razbije moderne kriptografske algoritme, poput RSA kriptovanja koje koristi javne ključeve.
Pošto kvantni računari teorijski gledano mogu da budu znatno brži od regularnih računara i mogu da rešavaju znatno složenije probleme, mogli bi da dovedu i do novih metoda kriptovanja, novih bezbednosnih algoritama za obezbeđivanje podataka i da posluže za modelovanje još složenijih sistema poput onih bioloških (na primer, kako rade enzimi u ljudskom telu).
Kompanija Di-Vejv je osnovana 1999. i samu sebe voli da naziva kompanijom za kvantno računanje. Njen kvantni računar D-Wave One koštaće Lokid Martin deset miliona dolara. Pored toga što prodaje računare ona ih i održava i nudi druge odgovarajuće profesionalne usluge. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Za razliku od računara zasnovanih na tranzistorima, kvantni računari se u svom radu oslanjaju na principe kvantne mehanike. Prednost im je to što iskorišćavaju pojavu kao što je uzajamna isprepletenost (entanglement) – u kojoj dve čestice imaju ista svojstva i ponašaju se identično iako su odvojene jedna od druge – i što podatke smeštaju u „kjubite“ (qubit), odnosno kvantne bitove koji su jedinice kvantne informacije. Tipični bitovi imaju vrednost 0 i 1, a kjubiti pored ta dva memorijska stanja imaju i druga stanja koja opisuju kvantne osobine atoma od kojih su sačinjeni, pre svega stanje njihove uzajamne isprepletenosti.
Računar je napravljen korišćenjem standardnih procesa za izradu integrisanih kola a njegov procesor sadrži 128 superprovodnih fluks kubita (Superconducting Flux Qubit, SCFQ) i 24.000 Džozefsonovih spojeva, što ga čini najsloženijim ikada izrađenim superprovodnim kolom. Smešten je u kriogenički sistem unutar oklopljene sobe površine deset kvadratnh metara.
U radu objavljenom sredinom maja u britanskom naučnom časopisu Nejčer (Nature) naučnici ove kompanije opisali su jedan blok kola unutar procesora nazvan jedinična ćelija. Na čipu ih ima 16 a svaka sadrži osam superprovodnih fluks kjubita i 1500 Džozefsonovih spojeva.
Ovaj kvantni računar moći će da rešava složenije probleme u odnosu na tradicionalne računare mnogo većom brzinom. Primeri takvih problema su verifikacija i validacija softvera, analiza finansijskih rizika, prepoznavanje objekata na slikama, klasifikovanje medicinskih snimaka, bioinformatika, a moći će da izađe na kraj i sa problemima u okviru teorije brojeva i optimizacije, koji zahtevaju mnogo računanja. Jedan primer je Šorov algoritam, kvantni algoritam koji brzo i efikasno određuje faktore velikog broja u vidu prostih brojeva. S dovoljnim brojem kubita kvantni računar može Šorovim algoritmom da razbije moderne kriptografske algoritme, poput RSA kriptovanja koje koristi javne ključeve.
Pošto kvantni računari teorijski gledano mogu da budu znatno brži od regularnih računara i mogu da rešavaju znatno složenije probleme, mogli bi da dovedu i do novih metoda kriptovanja, novih bezbednosnih algoritama za obezbeđivanje podataka i da posluže za modelovanje još složenijih sistema poput onih bioloških (na primer, kako rade enzimi u ljudskom telu).
Kompanija Di-Vejv je osnovana 1999. i samu sebe voli da naziva kompanijom za kvantno računanje. Njen kvantni računar D-Wave One koštaće Lokid Martin deset miliona dolara. Pored toga što prodaje računare ona ih i održava i nudi druge odgovarajuće profesionalne usluge. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: