JEDAN OD OSNOVNIH ZADATAKA ANALITIKE veba je da utvrdi šta ste pritisnuli na prikazanoj strani. Međutim, to se samo deo onoga što radite dok pregledate njen sadržaj. Da bi se preciznije utvrdilo o čemu ljudi tada razmišljaju najčešće su korišćene tehnike praćenja pokreta očiju, ali ova vrsta eksperimenata je koliko do juče mnogima bila nedostupna iz tehnoloških razloga ili zbog visoke cene.
U međuvremenu su Mikrosoftovi istraživači našli jednostavniji način da prate šta ljudi gledaju dok krstare vebom. Njihovo rešenje ne koristi specijalnu opremu za praćenje pomeranja očiju, već koristi podatke o položaju kursora – kuda se kreće, preko čega prelazi i naravno, na kom mestu je korisnik pritisnuo taster miša. Sudeći prema rezultatima njihovog istraživanja, položaj kursora je dobar pokazatelj onoga što korisnik posmatra, a to je naročito važan detalj kad su u pitanju rezultati pretraživanja.
Posmatranjem podataka o položaju kursora i podataka o tome na kojim mestima je pritisnut taster miša prikupljenim na velikom uzorku, istraživači su zaključili da im te informacije mogu pomoći da poboljšaju učinak rezultata pretraživanja. Podaci o položajima kursora mogu se prikupljati i u slučajevima netipičnih upita, kad je teško oceniti korisnost ponuđenih rezultata zbog retkih pritisaka na taster miša.
Pored toga, ovaj metod može pomoći da se identifikuje da li je korisnk bio zadovoljan rezultatima upita pa nije dalje morao da traži – pojava koja se naziva „dobro napuštanje“ (good abandonment), za razliku od lošeg napuštanja, kad ne pronađe ništa od onog što je tražio.
Testovi za ovu studiju rađeni su tako što je korišćen samo klijentski JavaScript kôd ugrađen u izvorni HTML kôd strane s rezultatima. Skript je bio manji od jednog kilobajta tako da je imao zanemarljiv uticaj na brzinu učitavanja strane.
Pre nego što vam se uključi alarmna lampica, jer je reč o još jednom novom načinu da veb lokacije prate šta radimo, važno je znati da su rezultati ove studije zasnovani na praćenju kretanja kursora velikog broja korisnika. Drugim rečima, ovde se radi o metodi velikih razmera čiji cilj nije praćenje ponašanja pojedinačnog korisnika, već analiziranje podataka koji se dobijaju kao rezultat masovnosti. Zato ne paničite, ova metoda će možda i postati deo standardnog analitičkog paketa, ali za sada služi samo kao dokaz koncepta. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
U međuvremenu su Mikrosoftovi istraživači našli jednostavniji način da prate šta ljudi gledaju dok krstare vebom. Njihovo rešenje ne koristi specijalnu opremu za praćenje pomeranja očiju, već koristi podatke o položaju kursora – kuda se kreće, preko čega prelazi i naravno, na kom mestu je korisnik pritisnuo taster miša. Sudeći prema rezultatima njihovog istraživanja, položaj kursora je dobar pokazatelj onoga što korisnik posmatra, a to je naročito važan detalj kad su u pitanju rezultati pretraživanja.
Posmatranjem podataka o položaju kursora i podataka o tome na kojim mestima je pritisnut taster miša prikupljenim na velikom uzorku, istraživači su zaključili da im te informacije mogu pomoći da poboljšaju učinak rezultata pretraživanja. Podaci o položajima kursora mogu se prikupljati i u slučajevima netipičnih upita, kad je teško oceniti korisnost ponuđenih rezultata zbog retkih pritisaka na taster miša.
Pored toga, ovaj metod može pomoći da se identifikuje da li je korisnk bio zadovoljan rezultatima upita pa nije dalje morao da traži – pojava koja se naziva „dobro napuštanje“ (good abandonment), za razliku od lošeg napuštanja, kad ne pronađe ništa od onog što je tražio.
Testovi za ovu studiju rađeni su tako što je korišćen samo klijentski JavaScript kôd ugrađen u izvorni HTML kôd strane s rezultatima. Skript je bio manji od jednog kilobajta tako da je imao zanemarljiv uticaj na brzinu učitavanja strane.
Pre nego što vam se uključi alarmna lampica, jer je reč o još jednom novom načinu da veb lokacije prate šta radimo, važno je znati da su rezultati ove studije zasnovani na praćenju kretanja kursora velikog broja korisnika. Drugim rečima, ovde se radi o metodi velikih razmera čiji cilj nije praćenje ponašanja pojedinačnog korisnika, već analiziranje podataka koji se dobijaju kao rezultat masovnosti. Zato ne paničite, ova metoda će možda i postati deo standardnog analitičkog paketa, ali za sada služi samo kao dokaz koncepta. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: