KENET OLSEN, PIONIR RAČUNARSKE industrije i suosnivač čuvenog proizvođača miniračunara, kompanije Digital Equipment Corp, umro je u nedelju u 84. godini.
Olsen će ostati upamćen po ključnoj ulozi koju je odigrao u najmanje jednoj računarskoj revoluciji – prelasku sa velikih centralnih računara (mainframe) na mini računare.
Počeo je da se bavi elektronikom dok je služio u mornarici neposredno posle Drugog svetskog rata. Radeći kao tehničar sticao je sve više znanja i sve više se zanimao za elektroniku, zbog čega je posle vojnog roka otišao na MIT, završio elektrotehnički fakultet i 1950. zaposlio u univerzitetskoj laboratoriji za digitalne računare gde je radio narednih sedam godina. U tom periodu je magistrirao i dizajnirao prvi računar koji radi u realnom vremenu, Whirlwind (vazdušni vrtlog).
Sa 70.000 dolara koje je dobio od Džordža Dorioa, investitora i profesora poslovne škole na Harvardu, Olsen je sa svojim kolegom iz laboratorije, Harlanom Andersonom, 1957. godine osnovao kompaniju Digital Equipment Corp. (DEC) sa sedištem u jednom starom mlinu u Majnardu, predgrađu Bostona. Kompanija je počela da razvija prvi mali interaktivni računar i proizvodi module štampanih logičkih kola, koji su korišćeni za testiranje elektronske opreme. Anderson je ubrzo napustio kompaniju, a Olsen je nastavio da radi kao njen predsednik narednih 35 godina.
Već 1960. DEC je proizveo svoj prvi računar PDP-1, ali pravi procvat je doživeo s modelom PDP-8, prvim masovno proizvođenim mini računarom na svetu, koji se proizvodio od 1965. do 1984. Novi i jači model PDP-11 proizveden 1970, postao je najpopularnija serija mini računara koja je ikada proizvedena. Iako se prvi mini računari po današnjim merilima ne bi mogli smatrati malim, u ono vreme su brzo postali popularna alternativa gigantskim skupim skalamerijama koje je IBM prodavao velikim kompanijama. Najviše su se koristili u istraživačkim laboratorijama i u inženjerskim kompanijama i profesijama koje zahtevaju intenzivno korišćenje računara.
Vremenom je iz Digitala izraslo još nekoliko uspešnih kompanija, a zahvaljujući uspostavljenoj kulturi negovanja otvorene razmene ideja i veliki broj talentovanih stručnjaka. Jedan od ključnih stručnjaka zaslužan za mnoge Digitalove uspešne računare bio je potpredsednik kompanije Gordon Bel, koji je kasnije prešao u Mikrosoft i postao njegov vodeći istraživač.
Digital je na svom vrhuncu osamdesetih godina dostigao prodaju u visini od 14 milijardi dolara, zapošljavao preko 120.000 radnika i poslovao u 95 zemalja sveta, a ispred njega je bio samo IBM. Veoma jak ogranak imao je i u bivšoj Jugoslaviji gde ga je zastupala slovenačka Iskra Delta koja je i sklapala neke od njegovih računara serije PDP-11.
Olsen je Digital napustio 1992. odakle su ga praktično oterali mlađi rukovodioci, jer se ponašao autokratski i opirao se novim tendencijama. Mnogi su mislili da je za Digital sa njegovim fantastičnim kadrom bilo logično da postane predvodnik i u oblasti personalnaih računara, ali je ta prilika propuštena jer je Olsen prema njima bio otvoreno skeptičan. Govorio je da su to “igračke za video igrice” koji će u poslovnom okruženju “udariti nosom u zid”. Šest godina kasnije Digital je kupila kompanija Compaq Computer Corp. za 9,6 milijardi dolara koju je potom kupio Hewlett-Packard.
Olson je po odlasku iz Digitala osnovao kompaniju Advanced Modular Solutions, koja je ubrzo propala. Kao penzioner je pomogao osnivanje naučnog centra koji nosi njegovo ime (Ken Olsen Science Center) i u kome se čuva njegova dokumentacija o istoriji kompanije Digital.
Da bi svoju veliku naklonjenost računarima podelio s javnošću, 1979. godine je učestvovao u osnivanju muzeja računara u Marlborou u Masačusetsu, koji je kasnije preseljen u Boston, ali je 1999. zatvoren. Većina izložaka iz tog muzeja danas se čuva u Bostonskom muzeju nauke (Boston Museum of Science).
Bil Gejts je 2006. u svom govoru u njegovu čast izjavio da je Olsen jedan od istinskih pionira računarstva koji je imao veliki uticaj na njegov život, jer se još kao 13-godišnjak prvi put sreo s Digitalovim računarom. Svoj prvi softver za personalni računar napisao je na računaru PDP-10 zajedno sa svojim kolegom Polom Alenom s kojim je kasnije osnovao Mikrosoft.
Olsen je bio dobitnik brojnih nagrada i priznanja među kojima su nagrada za inovacije u informacionim tehnologijama koju dodeljuje MCI Communications, medalja osnivača udruženja IEEE i nacionalna medalja za tehnologiju. Časopis Forčen (Fortune) proglasio ge je 1986. godine za najuspešnijeg američkog preduzetnika, a 1990. godine ušao je i u Hol slavnih nacionalnih pronalazača. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Olsen će ostati upamćen po ključnoj ulozi koju je odigrao u najmanje jednoj računarskoj revoluciji – prelasku sa velikih centralnih računara (mainframe) na mini računare.
Počeo je da se bavi elektronikom dok je služio u mornarici neposredno posle Drugog svetskog rata. Radeći kao tehničar sticao je sve više znanja i sve više se zanimao za elektroniku, zbog čega je posle vojnog roka otišao na MIT, završio elektrotehnički fakultet i 1950. zaposlio u univerzitetskoj laboratoriji za digitalne računare gde je radio narednih sedam godina. U tom periodu je magistrirao i dizajnirao prvi računar koji radi u realnom vremenu, Whirlwind (vazdušni vrtlog).
Sa 70.000 dolara koje je dobio od Džordža Dorioa, investitora i profesora poslovne škole na Harvardu, Olsen je sa svojim kolegom iz laboratorije, Harlanom Andersonom, 1957. godine osnovao kompaniju Digital Equipment Corp. (DEC) sa sedištem u jednom starom mlinu u Majnardu, predgrađu Bostona. Kompanija je počela da razvija prvi mali interaktivni računar i proizvodi module štampanih logičkih kola, koji su korišćeni za testiranje elektronske opreme. Anderson je ubrzo napustio kompaniju, a Olsen je nastavio da radi kao njen predsednik narednih 35 godina.
Već 1960. DEC je proizveo svoj prvi računar PDP-1, ali pravi procvat je doživeo s modelom PDP-8, prvim masovno proizvođenim mini računarom na svetu, koji se proizvodio od 1965. do 1984. Novi i jači model PDP-11 proizveden 1970, postao je najpopularnija serija mini računara koja je ikada proizvedena. Iako se prvi mini računari po današnjim merilima ne bi mogli smatrati malim, u ono vreme su brzo postali popularna alternativa gigantskim skupim skalamerijama koje je IBM prodavao velikim kompanijama. Najviše su se koristili u istraživačkim laboratorijama i u inženjerskim kompanijama i profesijama koje zahtevaju intenzivno korišćenje računara.
Vremenom je iz Digitala izraslo još nekoliko uspešnih kompanija, a zahvaljujući uspostavljenoj kulturi negovanja otvorene razmene ideja i veliki broj talentovanih stručnjaka. Jedan od ključnih stručnjaka zaslužan za mnoge Digitalove uspešne računare bio je potpredsednik kompanije Gordon Bel, koji je kasnije prešao u Mikrosoft i postao njegov vodeći istraživač.
Digital je na svom vrhuncu osamdesetih godina dostigao prodaju u visini od 14 milijardi dolara, zapošljavao preko 120.000 radnika i poslovao u 95 zemalja sveta, a ispred njega je bio samo IBM. Veoma jak ogranak imao je i u bivšoj Jugoslaviji gde ga je zastupala slovenačka Iskra Delta koja je i sklapala neke od njegovih računara serije PDP-11.
Olsen je Digital napustio 1992. odakle su ga praktično oterali mlađi rukovodioci, jer se ponašao autokratski i opirao se novim tendencijama. Mnogi su mislili da je za Digital sa njegovim fantastičnim kadrom bilo logično da postane predvodnik i u oblasti personalnaih računara, ali je ta prilika propuštena jer je Olsen prema njima bio otvoreno skeptičan. Govorio je da su to “igračke za video igrice” koji će u poslovnom okruženju “udariti nosom u zid”. Šest godina kasnije Digital je kupila kompanija Compaq Computer Corp. za 9,6 milijardi dolara koju je potom kupio Hewlett-Packard.
Olson je po odlasku iz Digitala osnovao kompaniju Advanced Modular Solutions, koja je ubrzo propala. Kao penzioner je pomogao osnivanje naučnog centra koji nosi njegovo ime (Ken Olsen Science Center) i u kome se čuva njegova dokumentacija o istoriji kompanije Digital.
Da bi svoju veliku naklonjenost računarima podelio s javnošću, 1979. godine je učestvovao u osnivanju muzeja računara u Marlborou u Masačusetsu, koji je kasnije preseljen u Boston, ali je 1999. zatvoren. Većina izložaka iz tog muzeja danas se čuva u Bostonskom muzeju nauke (Boston Museum of Science).
Bil Gejts je 2006. u svom govoru u njegovu čast izjavio da je Olsen jedan od istinskih pionira računarstva koji je imao veliki uticaj na njegov život, jer se još kao 13-godišnjak prvi put sreo s Digitalovim računarom. Svoj prvi softver za personalni računar napisao je na računaru PDP-10 zajedno sa svojim kolegom Polom Alenom s kojim je kasnije osnovao Mikrosoft.
Olsen je bio dobitnik brojnih nagrada i priznanja među kojima su nagrada za inovacije u informacionim tehnologijama koju dodeljuje MCI Communications, medalja osnivača udruženja IEEE i nacionalna medalja za tehnologiju. Časopis Forčen (Fortune) proglasio ge je 1986. godine za najuspešnijeg američkog preduzetnika, a 1990. godine ušao je i u Hol slavnih nacionalnih pronalazača. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: