PREMA IZVEŠTAJU EVROPSKE KOMISIJE, na listi 34 evropske zemlje, Srbija se nalazi na 29. mestu uspešnosti u inovacijama i njihovim uticaju na privredu.
Srbija je u grupi zemalja sa skromnim sistemom inovacija, sa lošijim pokazateljima od Rumunije, a boljim od Makedonije, Litvanije, Bugarske, Turske i Letonije, a Hrvatska je u grupi umerenih inovatora, tri mesta ispred Srbije. Lista obuhvata 27 članica Evropske unije i još sedam zemalja (Hrvatska, Srbija, Turska, Island, Makedonija, Norveška i Švajcarska).
Najuspešniji evropske zemlje u inovacijama su Švajcarska, Švedska, Danska, Finska i Nemačka, koje čine grupu lidera u inovacijama. Iza ovih zemalja su kategorije Sledbenici u inovacijama i Umereni inovatori, a Srbija se nalazi u poslednjoj, najlošijoj kategoriji.
Srbija ima najlošije rezultate u pokazateljima koji se mogu smatrati značajnim jer u njima svi lideri imaju dobre rezultate, ističe se u izveštaju. Po izdvajanjima preduzeća za istraživanje i razvoj, izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda, Srbija je na 8% proseka Evropske unije.
Po broju zajedničkih objavljenih publikacija privatnog i javnog sektora na milion stanovnika, Srbija je na 12% evropskog proseka, a po prihodima iz inostranstva od licenci i patenata na 46% proseka Evropske unije. Izdvajanja preduzeća u Srbiji za istraživanje i razvoj u prethodnih pet godina nalaze se u padu.
Dobre strane Srbije u izveštaju predstavljaju nivo obrazovanja, kao i otvoreni istraživački sistemi, što podrazumeva međunarodne naučne zajedničke publikacije, citiranje publikacija širom sveta i broj doktoranata koji nisu iz Evropske unije.
Kada je reč o obrazovanju, Srbija ima natprosečne rezultate po broju mladih između 20 i 24 godine koji imaju završeno srednje obrazovanje.
Izveštaj je zasnovan na 25 pokazatelja i obuhvata preduslove za istraživanje: radnu snagu, finansije i podršku, otvoreni i atraktivan istraživački sistem, aktivnosti preduzeća (investicije, povezivanje, preduzetništvo, intelektualnu imovinu patenata i uticaj na kompletnu privredu).
Inovacije i njihov uticaj na privredu su jedna od glavnih oblasti čiji je razvoj predviđen strategijom Evropa 2020. (A.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Srbija je u grupi zemalja sa skromnim sistemom inovacija, sa lošijim pokazateljima od Rumunije, a boljim od Makedonije, Litvanije, Bugarske, Turske i Letonije, a Hrvatska je u grupi umerenih inovatora, tri mesta ispred Srbije. Lista obuhvata 27 članica Evropske unije i još sedam zemalja (Hrvatska, Srbija, Turska, Island, Makedonija, Norveška i Švajcarska).
Najuspešniji evropske zemlje u inovacijama su Švajcarska, Švedska, Danska, Finska i Nemačka, koje čine grupu lidera u inovacijama. Iza ovih zemalja su kategorije Sledbenici u inovacijama i Umereni inovatori, a Srbija se nalazi u poslednjoj, najlošijoj kategoriji.
Srbija ima najlošije rezultate u pokazateljima koji se mogu smatrati značajnim jer u njima svi lideri imaju dobre rezultate, ističe se u izveštaju. Po izdvajanjima preduzeća za istraživanje i razvoj, izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda, Srbija je na 8% proseka Evropske unije.
Po broju zajedničkih objavljenih publikacija privatnog i javnog sektora na milion stanovnika, Srbija je na 12% evropskog proseka, a po prihodima iz inostranstva od licenci i patenata na 46% proseka Evropske unije. Izdvajanja preduzeća u Srbiji za istraživanje i razvoj u prethodnih pet godina nalaze se u padu.
Dobre strane Srbije u izveštaju predstavljaju nivo obrazovanja, kao i otvoreni istraživački sistemi, što podrazumeva međunarodne naučne zajedničke publikacije, citiranje publikacija širom sveta i broj doktoranata koji nisu iz Evropske unije.
Kada je reč o obrazovanju, Srbija ima natprosečne rezultate po broju mladih između 20 i 24 godine koji imaju završeno srednje obrazovanje.
Izveštaj je zasnovan na 25 pokazatelja i obuhvata preduslove za istraživanje: radnu snagu, finansije i podršku, otvoreni i atraktivan istraživački sistem, aktivnosti preduzeća (investicije, povezivanje, preduzetništvo, intelektualnu imovinu patenata i uticaj na kompletnu privredu).
Inovacije i njihov uticaj na privredu su jedna od glavnih oblasti čiji je razvoj predviđen strategijom Evropa 2020. (A.S.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: