U LABORATORIJI BROJ DVA NOVOG IBM-OVOG istraživačkog kompleksa u Rešlikonu, južnom predgrađu Ciriha, niko vas ne može čuti kad vičete. Kad se zatvore njena teška vrata, u laboratoriji praktično nema nikakvih šumova ni smetnji, jer je izolovana od elektromagnetnih talasa i vibracija koje mogu da ometaju osetljive nanotehnološke eksperimente.
Laboratorija je deo zgrade koja će biti završena sledećeg proleća, a IBM će je koristiti partnerski sa Švajcarskim federalnim institutom za tehnologiju u Cirihu (Eidgenössische Techniche Hochschule Zürich, ETH Zurich, svetski poznatom istraživačkom institucijom. Kompanija je početkom ove nedelje otvorila novinarima vrata novog zdanja u kome su konstruktorski radovi u punom jeku, da bi ih obavestila o tome dokle se stiglo. Koga zanima može da ih prati uživo preko veb kamere.
IBM će u sledeće tri godine uložiti sto miliona dolara u nanotehnološke projekte, među kojima su prekidači atomskih i molekularnih razmera i novi materijali koji će eventualno zameniti silicijum, osnovu današnjih poluprovodnika. Istraživači stacionirani u ovoj zgradi istraživaće i oblasti kao što su spintronika/magnetizam, nanožice, uređaji zasnovani na ugljeniku i organska elektronika.
Nanotehnologija se bavi supstancama čije su dimenzije reda 100 nanometara, ili oko 400 puta manje od debljine vlasi ljudske kose. Kad se proučavaju tako sićušni materijali, spoljašnje okruženje može da bude velika smetnja, zbog čega laboratorijski prostori moraju biti dobro izolovani.
IBM je na laboratoriju broj dva potrošio oko milion dolara, jer je njena konstrukcija takva da je izolovana od spoljašnje interferencije u daleko većoj meri nego što to zahtevaju mnogi instrumenti koji će se u njoj koristiti.
Ideja da se sobe u koje ne prodiru nikakve smetnje konstruišu sa tako strogim zahtevima izgledala je u početku kao čisto teorijska vežba, ali je posle nešto više od godinu dana izgradnje postala stvarnost. Napravljeno je šest takvih soba i svaka ima površinu od 23,2 kvadratna metra.
Pošto na ponašanje nanočestica utiče i temperatura, sobna temperatura neće varirarti za više od 0,1 stepen Celzijusa na sat ili 0,5 stepeni u periodu od 24 sata. Beton nema tradicionalnu čeličnu armaturu – umesto nje korišćena je plastika ojačana staklenim vlaknima, što smanjuje elektromagnetne uticaje.
Podovi su drveni a zidovi su prekriveni „mi-metalom“, veoma skupom legurom (nikl, gvožđe, bakar i molibden) koja se koristi kao oklop protiv niskofrekventnih elektromagnetnih talasa, koji se moraju blokirati na manje od pet nanoTesla – što je desetohiljaditi deo jačine zemljinog magnetnog polja. Drugi izvori smetnji kao što su pumpe i izvori napajanja nalaziće se u prostorijama pored laboratorija.
Laboratorije su oko sedam i po metara ispod zemlje i mada je oko dvesta metara od njih železnički tunel kojim prolaze vozovi s električnom vučom, u njima se ne osećaju ni elektromagnetne smetnje ni vibracije. U njima je, kažu zaposleni, kao u sanduku, ništa se ne čuje. Sopstveni glas se potpuno apsorbuje.
U drugom delu zgrade nalazi se i „čista soba“ koja služi za proizvodnju komponenata osetljivih na prašinu kao što su one poluprovodničke. Čista soba će biti opremljena za obavljanje zadataka kao što je vlažna obrada supstrata i vlažno hemijsko nagrizanje, naparavanje tankih filmova na metale i suvo nagrizanje reaktivnim gasovima.
Mada IBM većinu instrumenata kupuje od drugih proizvođača, u zgradi će se nalaziti i mašinska radionica u kojoj će se prilagođavati ili izrađivati instrumenti koji naučnicima budu zatrebali.
Zgrada je napravljena uz poštovanje visokih standarda za očuvanje okoline. Krov podzemne garaže, na primer, dizajniran je tako da izgleda kao švajcarska livada s lokalnim biljkama. Geotermalne pumpe tokom zime greju prostorije a leti ih hlade, pri čemu se deo energije dobija i iz solarnih panela. Polazna ideja je bila da se dobije zgrada koja će se koristiti sledećih nekoliko decenija.
U zgradi su i druge prostorije koje se mogu koristiti kao kancelarije ili laboratorije. Istraživači iz IBM-a i ciriškog instituta sarađivaće na projektima i izvoditi sopstvena istraživanja, a intelektalna svojina će se deliti. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Laboratorija je deo zgrade koja će biti završena sledećeg proleća, a IBM će je koristiti partnerski sa Švajcarskim federalnim institutom za tehnologiju u Cirihu (Eidgenössische Techniche Hochschule Zürich, ETH Zurich, svetski poznatom istraživačkom institucijom. Kompanija je početkom ove nedelje otvorila novinarima vrata novog zdanja u kome su konstruktorski radovi u punom jeku, da bi ih obavestila o tome dokle se stiglo. Koga zanima može da ih prati uživo preko veb kamere.
IBM će u sledeće tri godine uložiti sto miliona dolara u nanotehnološke projekte, među kojima su prekidači atomskih i molekularnih razmera i novi materijali koji će eventualno zameniti silicijum, osnovu današnjih poluprovodnika. Istraživači stacionirani u ovoj zgradi istraživaće i oblasti kao što su spintronika/magnetizam, nanožice, uređaji zasnovani na ugljeniku i organska elektronika.
Nanotehnologija se bavi supstancama čije su dimenzije reda 100 nanometara, ili oko 400 puta manje od debljine vlasi ljudske kose. Kad se proučavaju tako sićušni materijali, spoljašnje okruženje može da bude velika smetnja, zbog čega laboratorijski prostori moraju biti dobro izolovani.
IBM je na laboratoriju broj dva potrošio oko milion dolara, jer je njena konstrukcija takva da je izolovana od spoljašnje interferencije u daleko većoj meri nego što to zahtevaju mnogi instrumenti koji će se u njoj koristiti.
Ideja da se sobe u koje ne prodiru nikakve smetnje konstruišu sa tako strogim zahtevima izgledala je u početku kao čisto teorijska vežba, ali je posle nešto više od godinu dana izgradnje postala stvarnost. Napravljeno je šest takvih soba i svaka ima površinu od 23,2 kvadratna metra.
Pošto na ponašanje nanočestica utiče i temperatura, sobna temperatura neće varirarti za više od 0,1 stepen Celzijusa na sat ili 0,5 stepeni u periodu od 24 sata. Beton nema tradicionalnu čeličnu armaturu – umesto nje korišćena je plastika ojačana staklenim vlaknima, što smanjuje elektromagnetne uticaje.
Podovi su drveni a zidovi su prekriveni „mi-metalom“, veoma skupom legurom (nikl, gvožđe, bakar i molibden) koja se koristi kao oklop protiv niskofrekventnih elektromagnetnih talasa, koji se moraju blokirati na manje od pet nanoTesla – što je desetohiljaditi deo jačine zemljinog magnetnog polja. Drugi izvori smetnji kao što su pumpe i izvori napajanja nalaziće se u prostorijama pored laboratorija.
Laboratorije su oko sedam i po metara ispod zemlje i mada je oko dvesta metara od njih železnički tunel kojim prolaze vozovi s električnom vučom, u njima se ne osećaju ni elektromagnetne smetnje ni vibracije. U njima je, kažu zaposleni, kao u sanduku, ništa se ne čuje. Sopstveni glas se potpuno apsorbuje.
U drugom delu zgrade nalazi se i „čista soba“ koja služi za proizvodnju komponenata osetljivih na prašinu kao što su one poluprovodničke. Čista soba će biti opremljena za obavljanje zadataka kao što je vlažna obrada supstrata i vlažno hemijsko nagrizanje, naparavanje tankih filmova na metale i suvo nagrizanje reaktivnim gasovima.
Mada IBM većinu instrumenata kupuje od drugih proizvođača, u zgradi će se nalaziti i mašinska radionica u kojoj će se prilagođavati ili izrađivati instrumenti koji naučnicima budu zatrebali.
Zgrada je napravljena uz poštovanje visokih standarda za očuvanje okoline. Krov podzemne garaže, na primer, dizajniran je tako da izgleda kao švajcarska livada s lokalnim biljkama. Geotermalne pumpe tokom zime greju prostorije a leti ih hlade, pri čemu se deo energije dobija i iz solarnih panela. Polazna ideja je bila da se dobije zgrada koja će se koristiti sledećih nekoliko decenija.
U zgradi su i druge prostorije koje se mogu koristiti kao kancelarije ili laboratorije. Istraživači iz IBM-a i ciriškog instituta sarađivaće na projektima i izvoditi sopstvena istraživanja, a intelektalna svojina će se deliti. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: