KOMPANIJA KNO JE U UTORAK OBJAVILA da će svoje tablične računare s jednim i dva ekrana početi da isporučuje u decembru (umesto u januaru kako je ranije najavljeno), po ceni od 600 i 900 dolara.
Model s dva ekrana koji se preklapaju kao knjiga, najavljen je još u junu ove godine. Projektovan je da posluži kao zamena za udžebenike, ali se na njemu može i krstariti internetom i gledati video. Prvo što svako zapazi na tom tabličnom računaru jeste to da je ogroman. Svaki od njegova dva ekrana dijagonale 35,8 cm (14,1 inč) tek neznatno je manji od papira formata A4 (21,0 x 29,7 cm, dijagonala 36,4 cm).
Ta stvar je uz to teška 2,5 kg. Držati je u rukama slično je držanju potpuno otvorenog Macbooka Pro od 15 inča postrance (jer taj prenosivi računar ima šarke koje dozvoljavaju da se potpuno ravno postavi na sto kad se otvori do kraja). To svakako nije nešto što biste „prelistavali“ u gradskom prevozu pa čak ni na kauču. Kno je odgovarajući na kritike brojnih zainteresovanih kupaca da je model s dva ekrana previše težak, u međuvremenu napravio i verziju s jednim ekranom koja je duplo lakša.
LCD ekrani ovih tabli mogu da prikazuju slike u rezoluciji 1440 x 900 piksela, podržavaju upravljanje dodirom prstiju a prihvataju i unošenje beleški (imaju softver za prepoznavanje rukopisa), označavanje i isticanje delova teksta pisaljkom. Tu su još i triosni akcelerometar, mikrofon i priključci za slušalice i mikro USB, kao i podrška za Bluetooth 2.0.
Obe table koriste Nvidijin procesor Tegra T200 koji radi na 1 GHz i imaju ugrađeno po 512 MB radne memorije a ukupan skladišni kapacitet kreće se od 16 do 32 GB. S jednim punjenjem baterija mogu da rade do šest sati, što podrazumeva krstarenje internetom preko Wi-Fi veze, gledanje videa i slušanje muzike. Kao operativni sistem koriste Ubuntu Linux, a podržavaju HTML5 i Adobe Flash 10.1.
Na pitanje treba li đacima i studentima ekranska teritorija jednaka ili veća od one s kojom raspolaže udžbenik, nedeljni magazin, ili papir formata A4, Osman Rašid, suosnivač kompanije Kno odgovara: „Umesto da pravimo generičke uređaje široke potrošnje i na silu ih namećemo obrazovnim ustanovama, dobro smo pogledali i uvideli šta đacima i studentima stvarno treba. Konstatovali smo da im treba nešto što će verno reprodukovati udžbenik stvarne veličine bez ikakvog kompromisa. Nastojanja da se udžbenici stisnu na manji ekran glavni su razlog propasti prethodnih pokušaja da se udžbenici zamene e-čitačima. Očigledan primer takvog neuspeha bio je Kindle DX.“
Naravno, ništa ne smeta ni ako verno prenošenje sadržaja postojećih udžbenika znači da će izdavači prenositi svoj sadržaj na Kno potpuno bezbolno: dovoljno je da kompaniji Kno daju postojeće PDF dokumente koje inače daju štampariji. „Najvažnie je upravo to što ne moraju da menjaju sadržaj kad rade s nama“, kaže Rašid. „Kno već ima ugovore s četiri najveća izdavača za više obrazovanje a biće ih još“, kaže on.
Da bi obezbedio udžbenike koji će se čitati na ovim jedinstvenim tabličnim računarima Kno je naime sklopio partnerske ugovore s izdavačima McGraw Hill, Pearson, Random House i Macmillan.
Napomenimo još da je kompanija Kno čije je sedište u Santa Klari do sada prikupila oko 55 miliona dolara za svoje projekte elektronskih udžbenika, pri čemu je 46 miliona dobila u septembru zahvaljujući podršci Marka Andrisena, tvorca Netscapea i direktora jedne od najistaknutijih investicionih firmi u Silicijumskoj dolini, kompanije Andreessen-Horowitz.
Naravno, glavno pitanje na koje tek treba dobiti odgovor je – mogu li studenti efektivno učiti i studirati koristeći ovakve udžbenike, jer su neka ispitivanja (na malom uzorku) pokazala da sporije čitaju kad koriste iPad i Kindle.
Ukoliko Kno ne uspe, nešto poput njega hoće – jer ono što svet treba nije još jedan e-čitač, već istinska e-knjiga, poput one kakvu je opisao Nil Stivenson u svom romanu Dijamantsko doba. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Model s dva ekrana koji se preklapaju kao knjiga, najavljen je još u junu ove godine. Projektovan je da posluži kao zamena za udžebenike, ali se na njemu može i krstariti internetom i gledati video. Prvo što svako zapazi na tom tabličnom računaru jeste to da je ogroman. Svaki od njegova dva ekrana dijagonale 35,8 cm (14,1 inč) tek neznatno je manji od papira formata A4 (21,0 x 29,7 cm, dijagonala 36,4 cm).
Ta stvar je uz to teška 2,5 kg. Držati je u rukama slično je držanju potpuno otvorenog Macbooka Pro od 15 inča postrance (jer taj prenosivi računar ima šarke koje dozvoljavaju da se potpuno ravno postavi na sto kad se otvori do kraja). To svakako nije nešto što biste „prelistavali“ u gradskom prevozu pa čak ni na kauču. Kno je odgovarajući na kritike brojnih zainteresovanih kupaca da je model s dva ekrana previše težak, u međuvremenu napravio i verziju s jednim ekranom koja je duplo lakša.
LCD ekrani ovih tabli mogu da prikazuju slike u rezoluciji 1440 x 900 piksela, podržavaju upravljanje dodirom prstiju a prihvataju i unošenje beleški (imaju softver za prepoznavanje rukopisa), označavanje i isticanje delova teksta pisaljkom. Tu su još i triosni akcelerometar, mikrofon i priključci za slušalice i mikro USB, kao i podrška za Bluetooth 2.0.
Obe table koriste Nvidijin procesor Tegra T200 koji radi na 1 GHz i imaju ugrađeno po 512 MB radne memorije a ukupan skladišni kapacitet kreće se od 16 do 32 GB. S jednim punjenjem baterija mogu da rade do šest sati, što podrazumeva krstarenje internetom preko Wi-Fi veze, gledanje videa i slušanje muzike. Kao operativni sistem koriste Ubuntu Linux, a podržavaju HTML5 i Adobe Flash 10.1.
Na pitanje treba li đacima i studentima ekranska teritorija jednaka ili veća od one s kojom raspolaže udžbenik, nedeljni magazin, ili papir formata A4, Osman Rašid, suosnivač kompanije Kno odgovara: „Umesto da pravimo generičke uređaje široke potrošnje i na silu ih namećemo obrazovnim ustanovama, dobro smo pogledali i uvideli šta đacima i studentima stvarno treba. Konstatovali smo da im treba nešto što će verno reprodukovati udžbenik stvarne veličine bez ikakvog kompromisa. Nastojanja da se udžbenici stisnu na manji ekran glavni su razlog propasti prethodnih pokušaja da se udžbenici zamene e-čitačima. Očigledan primer takvog neuspeha bio je Kindle DX.“
Naravno, ništa ne smeta ni ako verno prenošenje sadržaja postojećih udžbenika znači da će izdavači prenositi svoj sadržaj na Kno potpuno bezbolno: dovoljno je da kompaniji Kno daju postojeće PDF dokumente koje inače daju štampariji. „Najvažnie je upravo to što ne moraju da menjaju sadržaj kad rade s nama“, kaže Rašid. „Kno već ima ugovore s četiri najveća izdavača za više obrazovanje a biće ih još“, kaže on.
Da bi obezbedio udžbenike koji će se čitati na ovim jedinstvenim tabličnim računarima Kno je naime sklopio partnerske ugovore s izdavačima McGraw Hill, Pearson, Random House i Macmillan.
Napomenimo još da je kompanija Kno čije je sedište u Santa Klari do sada prikupila oko 55 miliona dolara za svoje projekte elektronskih udžbenika, pri čemu je 46 miliona dobila u septembru zahvaljujući podršci Marka Andrisena, tvorca Netscapea i direktora jedne od najistaknutijih investicionih firmi u Silicijumskoj dolini, kompanije Andreessen-Horowitz.
Naravno, glavno pitanje na koje tek treba dobiti odgovor je – mogu li studenti efektivno učiti i studirati koristeći ovakve udžbenike, jer su neka ispitivanja (na malom uzorku) pokazala da sporije čitaju kad koriste iPad i Kindle.
Ukoliko Kno ne uspe, nešto poput njega hoće – jer ono što svet treba nije još jedan e-čitač, već istinska e-knjiga, poput one kakvu je opisao Nil Stivenson u svom romanu Dijamantsko doba. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: