AMERIČKA ARMIJA TESTIRA PROTOTIPSKI „sat“ koji je lagan i tanak i ima ekran u boji. Izrađen je od savitljivih materijala smeštenih u izdržljiv plastični omot, može se nositi na podlaktici gde prikazuje video i druge informacije, a koristi novorazvijene fosforescentne materijale koji efikasno pretvaraju elektricitet u crvenu, plavu i zelenu svetlost, zbog čega mu za rad treba manje struje.
Većina današnjih telefona, prenosivih računara i televizora koristi ekrane na bazi tečnih kristala (liquid-crystal display, LCD) čijim radom upravlja elektronika na staklu. Da bi se napravili ekrani koji su energetski efikasniji i kojima se upravlja savitljivom elektronikom koja je lakša i neće se razbiti kao staklo, mnoge kompanije se okreću organskim svetlećim diodama (organic light-emitting diode, OLED). Elementi slike (pikseli) na OLED ekranima zamenjuju slojeve s elektronikom i filtrima LCD ekrana organskim molekulima boje koji kao odziv na električnu struju emituju svetlost.
Široj publici savitljive OLED diode obećavaju prenosivu elektroniku s lepim ekranima koji neće brzo istrošiti baterije i neće se razbiti kad se ispuste i padnu. Međutim, za sada nijedna kompanija nije uspela da razvije ekonomski prihvatljive metode proizvodnje savitljivih OLED ekrana s dovoljno dugim vekom trajanja i konzistentnog kvaliteta. Američka armija zato finansira njihov razvoj, jer joj je cilj da svoje vojnike opremi izdržljivim, tankim komunikacionim uređajima koji mogu da prikazuju mape i video, a ne uvećavaju previše težinu svega onog što inače nose.
Novi prototipski ekrani koriste efikasne OLED materijale koje je razvila kompanija Universal Display iz Nju Džerzija, dok je upravljačku elektroniku na foliji razvio južnokorejski LG Display. Uređaje je razvila kompanija L-3 Display Systems iz Džordžije. Dijagonala ekrana je 10,9 cm (4,3 inča). Na vojnim demonstracionim testovima uređaj je korišćen da prima video koji se u realnom vremenu emituje s bespilotnih letelica.
Prototip je rezultat konstantnog unapređivanja na više tehnoloških frontova, od OLED materijala preko elektronike koja ih kontroliše do integrisanja i pakovanja u upotrebljivu celinu.
Prva generacija OLED materijala koji se danas koriste u ekranima mobilnih telefona i nekim malim televizorima (na staklenoj podlozi), može da pretvori samo 25% električne struje u svetlost; ostatak se gubi u vidu toplote. Universal Display projektuje i razvija materijale koji rade na drugačijem principu i teorijski mogu da postignu efikasnost od 100%. Prototipovi za američku armiju koriste skup fosforescentnih materijala čije specifikacije nisu objavljene, ali navodno koriste tek četvrtinu struje koju troši konvencionalni OLED.
Samsung Mobile Display, najveći proizvođač OLED ekrana, u svojim proizvodima koristi crveni fosforescentni materijal kompanije Universal Display; a trenutno (kao i druge kompanije) ocenjuje zelene materijale. Fosforescentni materijali koji rade sa svetlošću većih energija poput plave, vremenom postaju nestabilni pa se na pravu specifikaciju još čeka. Kompanije zbog toga ne objavljuju informacije o očekivanom veku trajanja fosforescentnih ekrana sa sve tri boje.
Universal Display svojim emitujućim slojem upravlja elektronikom koju je napravio LG Display. Tu elektroniku sačinjavaju tranzistori od amorfnog silicijuma naneti na foliju od nerđajućeg čelika umesto na staklo. Druge kompanije, uključujući Hewlett-Packard i Samsung, razvijaju savitljive tranzistore od amorfnog silicijuma većinom na plastičnoj foliji. Rad sa metalom je veći izazov, jer mu je površina hrapava što može da ometa strukturu tranzistora, ali metal zato podnosi više temperature obrade koje plastika ne može da izdrži. Obrada na višim tremperaturama rezultuje silicijumskim kristalima koji su kvalitetniji i stabilniji duže vreme.
Sony i Samsung Mobile Display su prikazali savitljive ekrane napravljene na podlozi od plastike ali ne govore ništa o korišćenoj tehnologiji. Američki komentar je da „to što su pokazali da mogu da ih naprave ne znači i da mogu da ih priušte“.
Najveća prepreka koju još moraju da savladaju prototipski primerci američke vojske pre nego što stignu na police prodavnica i dalje je elektronika koja uključuje i isključuje pojedinačne elemente slike. OLED pikseli naime zahtevaju jaku struju a ona pregrejava (i čak spaljuje) njima pridružene tranzistore, pa pikseli koji su duže uključeni često zbog toga prestaju da rade.
Mlada kanadska kompanija Ignis Innovation razvija softver i druge kontrolne mehanizme koji bi produžili vek tranzistora tako što bi se osiguralo da nijedan pojedinačni piksel ne bude previše često uključen. Prvi rezultati obećavaju, ali ovome valja dodati i to da je armija angažovala i druge istraživače koji pokušavaju da razviju nove tranzistorske materijale na bazi metal-oksida kako bi napravili OLED elektroniku koja neće da izgori. Metal-silicijumska elektronika koja je iskorišćena u pokazanom prototipu za sada je tajna, ali navodno ispunjava armijske specifikacije. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Većina današnjih telefona, prenosivih računara i televizora koristi ekrane na bazi tečnih kristala (liquid-crystal display, LCD) čijim radom upravlja elektronika na staklu. Da bi se napravili ekrani koji su energetski efikasniji i kojima se upravlja savitljivom elektronikom koja je lakša i neće se razbiti kao staklo, mnoge kompanije se okreću organskim svetlećim diodama (organic light-emitting diode, OLED). Elementi slike (pikseli) na OLED ekranima zamenjuju slojeve s elektronikom i filtrima LCD ekrana organskim molekulima boje koji kao odziv na električnu struju emituju svetlost.
Široj publici savitljive OLED diode obećavaju prenosivu elektroniku s lepim ekranima koji neće brzo istrošiti baterije i neće se razbiti kad se ispuste i padnu. Međutim, za sada nijedna kompanija nije uspela da razvije ekonomski prihvatljive metode proizvodnje savitljivih OLED ekrana s dovoljno dugim vekom trajanja i konzistentnog kvaliteta. Američka armija zato finansira njihov razvoj, jer joj je cilj da svoje vojnike opremi izdržljivim, tankim komunikacionim uređajima koji mogu da prikazuju mape i video, a ne uvećavaju previše težinu svega onog što inače nose.
Novi prototipski ekrani koriste efikasne OLED materijale koje je razvila kompanija Universal Display iz Nju Džerzija, dok je upravljačku elektroniku na foliji razvio južnokorejski LG Display. Uređaje je razvila kompanija L-3 Display Systems iz Džordžije. Dijagonala ekrana je 10,9 cm (4,3 inča). Na vojnim demonstracionim testovima uređaj je korišćen da prima video koji se u realnom vremenu emituje s bespilotnih letelica.
Prototip je rezultat konstantnog unapređivanja na više tehnoloških frontova, od OLED materijala preko elektronike koja ih kontroliše do integrisanja i pakovanja u upotrebljivu celinu.
Prva generacija OLED materijala koji se danas koriste u ekranima mobilnih telefona i nekim malim televizorima (na staklenoj podlozi), može da pretvori samo 25% električne struje u svetlost; ostatak se gubi u vidu toplote. Universal Display projektuje i razvija materijale koji rade na drugačijem principu i teorijski mogu da postignu efikasnost od 100%. Prototipovi za američku armiju koriste skup fosforescentnih materijala čije specifikacije nisu objavljene, ali navodno koriste tek četvrtinu struje koju troši konvencionalni OLED.
Samsung Mobile Display, najveći proizvođač OLED ekrana, u svojim proizvodima koristi crveni fosforescentni materijal kompanije Universal Display; a trenutno (kao i druge kompanije) ocenjuje zelene materijale. Fosforescentni materijali koji rade sa svetlošću većih energija poput plave, vremenom postaju nestabilni pa se na pravu specifikaciju još čeka. Kompanije zbog toga ne objavljuju informacije o očekivanom veku trajanja fosforescentnih ekrana sa sve tri boje.
Universal Display svojim emitujućim slojem upravlja elektronikom koju je napravio LG Display. Tu elektroniku sačinjavaju tranzistori od amorfnog silicijuma naneti na foliju od nerđajućeg čelika umesto na staklo. Druge kompanije, uključujući Hewlett-Packard i Samsung, razvijaju savitljive tranzistore od amorfnog silicijuma većinom na plastičnoj foliji. Rad sa metalom je veći izazov, jer mu je površina hrapava što može da ometa strukturu tranzistora, ali metal zato podnosi više temperature obrade koje plastika ne može da izdrži. Obrada na višim tremperaturama rezultuje silicijumskim kristalima koji su kvalitetniji i stabilniji duže vreme.
Sony i Samsung Mobile Display su prikazali savitljive ekrane napravljene na podlozi od plastike ali ne govore ništa o korišćenoj tehnologiji. Američki komentar je da „to što su pokazali da mogu da ih naprave ne znači i da mogu da ih priušte“.
Najveća prepreka koju još moraju da savladaju prototipski primerci američke vojske pre nego što stignu na police prodavnica i dalje je elektronika koja uključuje i isključuje pojedinačne elemente slike. OLED pikseli naime zahtevaju jaku struju a ona pregrejava (i čak spaljuje) njima pridružene tranzistore, pa pikseli koji su duže uključeni često zbog toga prestaju da rade.
Mlada kanadska kompanija Ignis Innovation razvija softver i druge kontrolne mehanizme koji bi produžili vek tranzistora tako što bi se osiguralo da nijedan pojedinačni piksel ne bude previše često uključen. Prvi rezultati obećavaju, ali ovome valja dodati i to da je armija angažovala i druge istraživače koji pokušavaju da razviju nove tranzistorske materijale na bazi metal-oksida kako bi napravili OLED elektroniku koja neće da izgori. Metal-silicijumska elektronika koja je iskorišćena u pokazanom prototipu za sada je tajna, ali navodno ispunjava armijske specifikacije. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: