NAUČNICI ANDREJ KONSTANTINOVIČ Gejm i Konstantin Sergejevič Novoselov, obojica rođena u Rusiji, podelila su ovogodišnju Nobelovu nagradu za fiziku za svoj pionirski rad na grafenu, čudesnom materijalu 21. veka.
Grafen je dvodimenziona ugljenička struktura debela jedan atom. Dvojica naučnika su je pre svega šest godina izdvojili iz parčeta grafita poput onog koji se nalazi u olovkama. Za izdvajanje su koristili lepljivu traku (selotejp) i tako prvi put dobili minijaturne flekice tog materijala. Grafit debljine jedan milimetar sadrži tri miliona slojeva grafena naslaganih jedan na drugi ali labavo međusobno povezanih.
Grafen je skoro u potpunosti providan ali je istovremeno i toliko gust da ni najmanji atomi gasa ne mogu da prođu kroz njega. Pored toga, elektricitet provodi jednako dobro kao i bakar. „Kao materijal grafen ima izuzetno specifiča svojstva. To je veliki kristal koji je veoma jak – sto puta jači od čelika – a može se rastegnuti i do 20%“, izjavio je jedan član Nobelovog komiteta.
Taj novi oblik ugljenika je istovremeno i najtanji i najjači poznati materijal. Gejm i Novoselov su pokazali kako se on ponaša i to njihovo otkriće odrazilo se odmah na brojne druge oblasti, od kvantne fizike do praktične elektronike.
Novoselov (36) ima i rusko i britansko državljanstvo, a Gejm (52) holandsko. Predstavnik komiteta rekao je da je Novoselov najmlađi dobitnik nagrade za fiziku od 1973.
Oba laureta započela su svoje karijere kao fizičari u Rusiji, ali sada rade na Mančesterskom univerzitetu u Velikoj Britaniji.
Švedska akademija nauka je pozdravila grafen – „savršenu atomsku rešetku“ – zbog njegovog sjajnog potencijala u računarima, kućnim aparatima i saobraćaju, a Gejma i Novoselova pohvalila što su „pokazali da ugljenik u tako tankom obliku ima izuzetna svojstva koja potiču iz neverovatnog sveta kvantne fizike“.
„Pošto je praktično providan i dobar je provodnik, grafen je podesan za izradu providnih ekrana osetljivih na dodir, svetlosnih panela pa čak i solarnih ćelija“, saopštio je komitet za dodelu nagrade. Pomešan s plastikom omogućio bi da se izrade lagani i superjaki kompozitni materijali za sledeću generaciju satelita, aviona i automobila.
Grafen nudi fizičarima mogućnost da proučavaju dvodimenzione materijale s jedinstvenim svojstvima i zahvaljujući njemu mogući su eksperimenti koji će dati nove uvide u fenomene kvantne fizike. Očekuje se da će grafenski tranzistori zameniti silicijumske i omogućiti izradu još efikasnijih računara.
Grafenski tranzistor bi teorijski mogao da radi ne samo brže već i na višim temperaturama u odnosu na klasične silicijumske. To će omogućiti da se reši sve izraženiji problem s kojim se suočavaju inženjeri koji žele da pojačaju snagu i smanje dimenzije poluprovodnika, ali tako da im ne povećaju temperaturu koja je najveći neprijatelj računara.
Nobelov komitet je potvrdio da većina praktičnih primena grafena „postoji samo u našoj mašti, ali da su mnoge već isprobane“. Posebno je istakao i to da su dobitnici verovali da istraživanje treba da bude zabavno.
Gejm, naime, nema ništa protiv da u nauku ubaci i malo humora. Tako je 1997. uspeo da izvede eksperiment sa žabom koja lebdi u magnetnom polju (dijamagnetna levitacija), što je ocenjeno kao „genijalan način da se ilustruju principi fizike“. Za taj eksperiment pre deset godina dobio je nagradu IgNobel. „Mislim da sam prva osoba koja je dobila obe nagrade i veoma sam ponosan na njih.“
Gejm je u utorak izjavio da ga je telefonski poziv kojim su mu saopštili da je dobio nagradu, zatekao u trenutku dok je čitao elektronsku poštu i pregledao arhivu.
„Lepo sam spavao i nisam očekivao Nobelovu nagradu ove godine“, rekao je on dodajući uz to da se vraća svakodnevnom poslu. „Moj plan za danas je da odem na posao i nastavim da pišem rad koji nisam završio, a treba da ga završim do kraja nedelje. Jednostavno ću pokušati da radim kao i ranije.“
„Mislim da postoji nekoliko kategorija dobitnika Nobelove nagade, od kojih jednu čine oni koji posle dobijanja nagrade prestanu da rade bilo šta do kraja života, što je veliki gubitak za zajednicu. Drugu kategoriju, u koju ubrajam i sebe, čine ljudi koji misle da su nagradu dobili čudnim sticajem okolnosti pa počnu da rade još intenzivnije nego pre“.
Prošle godine nagradu su osvojili, Čarls Kao, Vilard Bojl i Džordž Smit za rad na optičkim vlaknima i svetlosnim senzorima koji je omogućio revoluciju u informacionim tehnologijama.
Dan ranije, u ponedeljak, Britanac Robert Edvards (85) dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za svoj pionirski rad u oblasti vantelesne oplodnje, što je omogućilo dobijanje „beba iz epruvete“ i donelo radost milionima neplodnih parova.
Dobitnici nagrade za hemiju biće objavljeni u sredu, dok će se u četvrtak i petak saznati ko su dobitnici nagreda za književnost i za mir. Poslednji će biti proglašeni dobitnici nagrade iz ekonomije. Nobelov komitet će njihova imena objaviti u ponedeljak 11. oktobra.
Nobelovu nagradu je ustanovio švedski industrijalac Alfred Nobel i prva je dodeljena 1901.
Ovogidišnji dobitnici primiće kao nagradu po deset miliona švedskih kruna (oko milion evra) koje se dele na najviše tri dobitnika u svakoj kategoriji.
Datum dodele nagrada je kao i uvek 10. decembar (Nobel je umro na taj dan 1896. godine). Nagrada za mir dodeliće se u Oslu, dok će ostalim dobitnicima biti uručene istog dana u Stokholmu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Grafen je dvodimenziona ugljenička struktura debela jedan atom. Dvojica naučnika su je pre svega šest godina izdvojili iz parčeta grafita poput onog koji se nalazi u olovkama. Za izdvajanje su koristili lepljivu traku (selotejp) i tako prvi put dobili minijaturne flekice tog materijala. Grafit debljine jedan milimetar sadrži tri miliona slojeva grafena naslaganih jedan na drugi ali labavo međusobno povezanih.
Grafen je skoro u potpunosti providan ali je istovremeno i toliko gust da ni najmanji atomi gasa ne mogu da prođu kroz njega. Pored toga, elektricitet provodi jednako dobro kao i bakar. „Kao materijal grafen ima izuzetno specifiča svojstva. To je veliki kristal koji je veoma jak – sto puta jači od čelika – a može se rastegnuti i do 20%“, izjavio je jedan član Nobelovog komiteta.
Taj novi oblik ugljenika je istovremeno i najtanji i najjači poznati materijal. Gejm i Novoselov su pokazali kako se on ponaša i to njihovo otkriće odrazilo se odmah na brojne druge oblasti, od kvantne fizike do praktične elektronike.
Novoselov (36) ima i rusko i britansko državljanstvo, a Gejm (52) holandsko. Predstavnik komiteta rekao je da je Novoselov najmlađi dobitnik nagrade za fiziku od 1973.
Oba laureta započela su svoje karijere kao fizičari u Rusiji, ali sada rade na Mančesterskom univerzitetu u Velikoj Britaniji.
Švedska akademija nauka je pozdravila grafen – „savršenu atomsku rešetku“ – zbog njegovog sjajnog potencijala u računarima, kućnim aparatima i saobraćaju, a Gejma i Novoselova pohvalila što su „pokazali da ugljenik u tako tankom obliku ima izuzetna svojstva koja potiču iz neverovatnog sveta kvantne fizike“.
„Pošto je praktično providan i dobar je provodnik, grafen je podesan za izradu providnih ekrana osetljivih na dodir, svetlosnih panela pa čak i solarnih ćelija“, saopštio je komitet za dodelu nagrade. Pomešan s plastikom omogućio bi da se izrade lagani i superjaki kompozitni materijali za sledeću generaciju satelita, aviona i automobila.
Grafen nudi fizičarima mogućnost da proučavaju dvodimenzione materijale s jedinstvenim svojstvima i zahvaljujući njemu mogući su eksperimenti koji će dati nove uvide u fenomene kvantne fizike. Očekuje se da će grafenski tranzistori zameniti silicijumske i omogućiti izradu još efikasnijih računara.
Grafenski tranzistor bi teorijski mogao da radi ne samo brže već i na višim temperaturama u odnosu na klasične silicijumske. To će omogućiti da se reši sve izraženiji problem s kojim se suočavaju inženjeri koji žele da pojačaju snagu i smanje dimenzije poluprovodnika, ali tako da im ne povećaju temperaturu koja je najveći neprijatelj računara.
Nobelov komitet je potvrdio da većina praktičnih primena grafena „postoji samo u našoj mašti, ali da su mnoge već isprobane“. Posebno je istakao i to da su dobitnici verovali da istraživanje treba da bude zabavno.
Gejm, naime, nema ništa protiv da u nauku ubaci i malo humora. Tako je 1997. uspeo da izvede eksperiment sa žabom koja lebdi u magnetnom polju (dijamagnetna levitacija), što je ocenjeno kao „genijalan način da se ilustruju principi fizike“. Za taj eksperiment pre deset godina dobio je nagradu IgNobel. „Mislim da sam prva osoba koja je dobila obe nagrade i veoma sam ponosan na njih.“
Gejm je u utorak izjavio da ga je telefonski poziv kojim su mu saopštili da je dobio nagradu, zatekao u trenutku dok je čitao elektronsku poštu i pregledao arhivu.
„Lepo sam spavao i nisam očekivao Nobelovu nagradu ove godine“, rekao je on dodajući uz to da se vraća svakodnevnom poslu. „Moj plan za danas je da odem na posao i nastavim da pišem rad koji nisam završio, a treba da ga završim do kraja nedelje. Jednostavno ću pokušati da radim kao i ranije.“
„Mislim da postoji nekoliko kategorija dobitnika Nobelove nagade, od kojih jednu čine oni koji posle dobijanja nagrade prestanu da rade bilo šta do kraja života, što je veliki gubitak za zajednicu. Drugu kategoriju, u koju ubrajam i sebe, čine ljudi koji misle da su nagradu dobili čudnim sticajem okolnosti pa počnu da rade još intenzivnije nego pre“.
Prošle godine nagradu su osvojili, Čarls Kao, Vilard Bojl i Džordž Smit za rad na optičkim vlaknima i svetlosnim senzorima koji je omogućio revoluciju u informacionim tehnologijama.
Dan ranije, u ponedeljak, Britanac Robert Edvards (85) dobio je Nobelovu nagradu za medicinu za svoj pionirski rad u oblasti vantelesne oplodnje, što je omogućilo dobijanje „beba iz epruvete“ i donelo radost milionima neplodnih parova.
Dobitnici nagrade za hemiju biće objavljeni u sredu, dok će se u četvrtak i petak saznati ko su dobitnici nagreda za književnost i za mir. Poslednji će biti proglašeni dobitnici nagrade iz ekonomije. Nobelov komitet će njihova imena objaviti u ponedeljak 11. oktobra.
Nobelovu nagradu je ustanovio švedski industrijalac Alfred Nobel i prva je dodeljena 1901.
Ovogidišnji dobitnici primiće kao nagradu po deset miliona švedskih kruna (oko milion evra) koje se dele na najviše tri dobitnika u svakoj kategoriji.
Datum dodele nagrada je kao i uvek 10. decembar (Nobel je umro na taj dan 1896. godine). Nagrada za mir dodeliće se u Oslu, dok će ostalim dobitnicima biti uručene istog dana u Stokholmu. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: