GOOGLE JE PROTEKLOG VIKENDA prikazao svoj novi zadivljujući tehnološki prodor – potpuno automatizovano vozilo (i bukvalno automobil) kome ne treba vozač.
Svoj rad na automatizovanim kolima Google je otkrio u subotu u svom zvaničnom mrežnom dnevniku. Njegovi automobili prevalili su samostalno put od sedišta kompanije u gradiću Mauntin Vju do jedne od njenih kancelarija u Santa Monici prešavši oko 560 kilometara. Kola su prošla vijugavom ulicom Lombard u San Francisku, prešla most Golden gejt, produžila pacifičkim autoputem i obišla jezero Taho. Do sada su ukupno prešla oko 225.000 kilometara.
„Naša automatizovana kola koriste video kamere, radarske senzore i laserski daljinomer da bi videla ostali saobraćaj, kao i detaljne mape (koje smo sakupili koristeći ručno upravljana vozila) da bi se kretala putem. Sve je bilo moguće zahvaljujući Googleovim centrima koji mogu da obrade ogromne količine podataka koje su naša vozila sakupila dok su mapirala teren“, piše u objavljenom saopštenju.
Google je za ovaj podvig koristio tim istraživača koji su stekli neophodna iskustva na trkama autonomnih vozila koje je organizovala američka vojna agencija za napredne istraživačke projekte (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA).
„Prioritet u ovom projektu bila je bezbednost. Naša kola ni u jednom trenutku nisu bila bez ljudske posade. Uvek smo za volanom imali obučenog vozača koji je lako mogao da preuzme kontrolu, a na putničkom sedištu imali smo i obučenog operatora koji je nadzirao softver. Svaki test je počinjao tako što smo slali vozača u običnom automobilu da mapira put i prikupi informacije o uslovima na putu. U mapu su unošeni markeri saobraćajnih traka i saobraćajni znakovi, tako da je softver u kolima bio unapred upoznat sa okruženjem i njegovim karakteristikama. O svom radu uvek smo obaveštavali policiju“, navodi se dalje u saopštenju.
Imajući u vidu podatak svetske zdravstvene organizacije da u saobraćajnim nesrećama godišnje pogine preko 1,2 miliona ljudi; Google smatra da bi se taj broj mogao smanjiti na polovinu kad samoupravljiva vozila postanu pouzdanija od onih za čijim volanom sede ljudi od krvi i mesa. Ona bi s druge strane omogućila i efikasnije trošenje vremena, jer bi se ona 52 minuta koliko u SAD svako prosečno radnim danom provede u kolima dok ide na posao i vraća se kući, mogla produktivnije iskorstiti.
Doduše, ostaje još nepoznat odgovor na pitanje kako će Google izvući novac iz svojih roboauta. U prvi mah ovo zvuči kao glupo pitanje – tako što će da ih pravi i prodaje, ili još verovatnije, tako što će da proda licencu za svoju tehologiju proizvođačima automobila.
Međutim, to nije internetski način zarađivanja para. Nije Googleov način. Internetski način je da to što si napravio ne prodaješ već poklanjaš, a da novac uzimaš od sekundarnih izvora i onoga što proistekne iz stvorenog tržišta, a to su obično reklame. Google ne naplaćuje usluge kao što su pretraživanje, elektronska pošta ili korišćenje mapa, ni mrežne alatke za kancelarijsko poslovanje kao što je paket Google Docs, ili operativni sistem kao što je Chrome. Sve te alatke jesu proizvodi s kojima su druge kompanije zaradile milijarde dolara, ali Google svoje ne prodaje već ih deli besplatno, a novac zarađuje prodajući reklame namenjene ljudima koji te njegove proizvode i usluge koriste. Google i druge internetske kompanije to ne rade iz čistog altruizma, već zato što se tako bolje zarađuje.
Možda Google računa na to da će onih 52 minuta umesto držanja volana ljudi provoditi pretražujući internet njegovim pretraživačem, gledajući Google TV i koristeći Gmail, sve zahvaljujući njegovim reklamama. To bi mu donelo lepe pare i to na internetski način. Ovakva pojava je već uočena u američkim vozovima u kojima ljudi za vreme vožnje ne zure kroz prozore već rade na svojim računarima i telefoniraju. To isto bi mogli i u svojim kolima automatizovanim po Googleovom receptu.
Dodatne informacije o ovim Gautima donosi Njujork Tajms u izveštaju svog reportera koji se u njima i vozio.
(M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Svoj rad na automatizovanim kolima Google je otkrio u subotu u svom zvaničnom mrežnom dnevniku. Njegovi automobili prevalili su samostalno put od sedišta kompanije u gradiću Mauntin Vju do jedne od njenih kancelarija u Santa Monici prešavši oko 560 kilometara. Kola su prošla vijugavom ulicom Lombard u San Francisku, prešla most Golden gejt, produžila pacifičkim autoputem i obišla jezero Taho. Do sada su ukupno prešla oko 225.000 kilometara.
„Naša automatizovana kola koriste video kamere, radarske senzore i laserski daljinomer da bi videla ostali saobraćaj, kao i detaljne mape (koje smo sakupili koristeći ručno upravljana vozila) da bi se kretala putem. Sve je bilo moguće zahvaljujući Googleovim centrima koji mogu da obrade ogromne količine podataka koje su naša vozila sakupila dok su mapirala teren“, piše u objavljenom saopštenju.
Google je za ovaj podvig koristio tim istraživača koji su stekli neophodna iskustva na trkama autonomnih vozila koje je organizovala američka vojna agencija za napredne istraživačke projekte (Defense Advanced Research Projects Agency, DARPA).
„Prioritet u ovom projektu bila je bezbednost. Naša kola ni u jednom trenutku nisu bila bez ljudske posade. Uvek smo za volanom imali obučenog vozača koji je lako mogao da preuzme kontrolu, a na putničkom sedištu imali smo i obučenog operatora koji je nadzirao softver. Svaki test je počinjao tako što smo slali vozača u običnom automobilu da mapira put i prikupi informacije o uslovima na putu. U mapu su unošeni markeri saobraćajnih traka i saobraćajni znakovi, tako da je softver u kolima bio unapred upoznat sa okruženjem i njegovim karakteristikama. O svom radu uvek smo obaveštavali policiju“, navodi se dalje u saopštenju.
Imajući u vidu podatak svetske zdravstvene organizacije da u saobraćajnim nesrećama godišnje pogine preko 1,2 miliona ljudi; Google smatra da bi se taj broj mogao smanjiti na polovinu kad samoupravljiva vozila postanu pouzdanija od onih za čijim volanom sede ljudi od krvi i mesa. Ona bi s druge strane omogućila i efikasnije trošenje vremena, jer bi se ona 52 minuta koliko u SAD svako prosečno radnim danom provede u kolima dok ide na posao i vraća se kući, mogla produktivnije iskorstiti.
Doduše, ostaje još nepoznat odgovor na pitanje kako će Google izvući novac iz svojih roboauta. U prvi mah ovo zvuči kao glupo pitanje – tako što će da ih pravi i prodaje, ili još verovatnije, tako što će da proda licencu za svoju tehologiju proizvođačima automobila.
Međutim, to nije internetski način zarađivanja para. Nije Googleov način. Internetski način je da to što si napravio ne prodaješ već poklanjaš, a da novac uzimaš od sekundarnih izvora i onoga što proistekne iz stvorenog tržišta, a to su obično reklame. Google ne naplaćuje usluge kao što su pretraživanje, elektronska pošta ili korišćenje mapa, ni mrežne alatke za kancelarijsko poslovanje kao što je paket Google Docs, ili operativni sistem kao što je Chrome. Sve te alatke jesu proizvodi s kojima su druge kompanije zaradile milijarde dolara, ali Google svoje ne prodaje već ih deli besplatno, a novac zarađuje prodajući reklame namenjene ljudima koji te njegove proizvode i usluge koriste. Google i druge internetske kompanije to ne rade iz čistog altruizma, već zato što se tako bolje zarađuje.
Možda Google računa na to da će onih 52 minuta umesto držanja volana ljudi provoditi pretražujući internet njegovim pretraživačem, gledajući Google TV i koristeći Gmail, sve zahvaljujući njegovim reklamama. To bi mu donelo lepe pare i to na internetski način. Ovakva pojava je već uočena u američkim vozovima u kojima ljudi za vreme vožnje ne zure kroz prozore već rade na svojim računarima i telefoniraju. To isto bi mogli i u svojim kolima automatizovanim po Googleovom receptu.
Dodatne informacije o ovim Gautima donosi Njujork Tajms u izveštaju svog reportera koji se u njima i vozio.
(M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: