INTEL JE OVE GODINE ZAPOČEO MALI pilot program za unapređivanje performansi procesora Pentium G6951 otključavanjem nekih nedostupnih funkcija, ali nije objavio s kim će ga sprovoditi. Ispostavilo se da je američki lanac prodavnica Best Buy deo tog programa, jer su oštrooki posetioci primetili zanimljivu novost na njihovim policama s računarima. Uz računar SX2841-09e kompanije Gateway našli su karticu na kojoj piše da im Intel za dodatnih 50 dolara omogućava da otključaju još neki kanal za obradu podataka i oslobode dodatnu količinu keš memorije tog procesora.
Toliko, naime, košta PIN broj (koji se dobija grebanjem zaštićene površine kartice) s kojim mogu da preuzmu softver s kojim će otključati i aktivirati dodatni megabajt njegove L3 keš memorije i podršku za HyperThreading kojom se pored postojeća dva kanala za obradu dobijaju još dva, što izaziva uočljivo ubrzanje rada procesora.
Ovo i nije neobičan potez ako se ima na umu da proizvođači zapravo sve vreme rutinski prodaju delimično hardverski zaključane čipove, ali kao posledicu njihovog sortiranja na osnovu ispitivanja ispravnosti komponenata ili izmerenih performansi.
Naime, proizvodnja čipova je u izvesnom smislu prilično neprecizan proces, jer s obzirom na nanoskopske dimenzije komponenata procenat neispravnih komada ide i do 70%, a varijacije u performansama su dosta primetne. Problem s varijacijama rešava se tako što se one kondenzuju u manji broj dezignacija kako bi se osigurala koherentnost i jasno razgraničili nivoi mogućih performansi kroz odgovarajuće oznake. Neposredna posledica ovakve prakse je to što su zahvaljujući garantovanom minimumu performansi u svakoj klasi, pojedini proizvodi u stanju da postignu i nešto bolje performanse od naznačenih, što omogućava da se u nekim slučajevima nateraju da bez štetnih posledica rade, na primer, brže (overclocking).
Nije sve crno ni kad su u pitanju neispravnosti komponenata, jer one nisu uvek fatalne. U nekim slučajevima moguće je sačuvati dobar deo čipa, ali po cenu pogoršanih karakteristika, na primer niže frekvencije radnog takta ili onemogućavanja korišćenja nekih manje kritičnih delova koji su neispravni. Umesto da se ti proizvodi jednostavno bace snizi im se cena i oni kao takvi mogu da zadovolje neke manje zahtevne segmente tržišta. Ova praksa je sasvim uobičajena ne samo za centralne procesore već i za memorije i grafičke procesore.
Međutim, u slučaju procesora Pentium G6951 ne radi se o tome da su pojedini delovi zaključani zato što su neispravni, već im je samo blokiran rad. Ovakav poslovni model primenjuje se na velikim centralnim računarima koji se isporučuju u punoj procesorskoj konfiguraciji, ali se aktiviranje procesora plaća posebno kako bi se išlo ukorak s rastom potreba korisnika. Intel ga za sada samo testira na ovom procesoru niže klase i to na nekoliko probranih tržišta. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Toliko, naime, košta PIN broj (koji se dobija grebanjem zaštićene površine kartice) s kojim mogu da preuzmu softver s kojim će otključati i aktivirati dodatni megabajt njegove L3 keš memorije i podršku za HyperThreading kojom se pored postojeća dva kanala za obradu dobijaju još dva, što izaziva uočljivo ubrzanje rada procesora.
Ovo i nije neobičan potez ako se ima na umu da proizvođači zapravo sve vreme rutinski prodaju delimično hardverski zaključane čipove, ali kao posledicu njihovog sortiranja na osnovu ispitivanja ispravnosti komponenata ili izmerenih performansi.
Naime, proizvodnja čipova je u izvesnom smislu prilično neprecizan proces, jer s obzirom na nanoskopske dimenzije komponenata procenat neispravnih komada ide i do 70%, a varijacije u performansama su dosta primetne. Problem s varijacijama rešava se tako što se one kondenzuju u manji broj dezignacija kako bi se osigurala koherentnost i jasno razgraničili nivoi mogućih performansi kroz odgovarajuće oznake. Neposredna posledica ovakve prakse je to što su zahvaljujući garantovanom minimumu performansi u svakoj klasi, pojedini proizvodi u stanju da postignu i nešto bolje performanse od naznačenih, što omogućava da se u nekim slučajevima nateraju da bez štetnih posledica rade, na primer, brže (overclocking).
Nije sve crno ni kad su u pitanju neispravnosti komponenata, jer one nisu uvek fatalne. U nekim slučajevima moguće je sačuvati dobar deo čipa, ali po cenu pogoršanih karakteristika, na primer niže frekvencije radnog takta ili onemogućavanja korišćenja nekih manje kritičnih delova koji su neispravni. Umesto da se ti proizvodi jednostavno bace snizi im se cena i oni kao takvi mogu da zadovolje neke manje zahtevne segmente tržišta. Ova praksa je sasvim uobičajena ne samo za centralne procesore već i za memorije i grafičke procesore.
Međutim, u slučaju procesora Pentium G6951 ne radi se o tome da su pojedini delovi zaključani zato što su neispravni, već im je samo blokiran rad. Ovakav poslovni model primenjuje se na velikim centralnim računarima koji se isporučuju u punoj procesorskoj konfiguraciji, ali se aktiviranje procesora plaća posebno kako bi se išlo ukorak s rastom potreba korisnika. Intel ga za sada samo testira na ovom procesoru niže klase i to na nekoliko probranih tržišta. (M.V.)
Izvor: www.mikro.rs
Postavi komentar
Vaš komentar: