Apple će se ponovo naći u sukobu sa Evropskom unijom nakon što je blok objavio novi predlog Zakona o digitalnim tržištima (DMA) koji sugeriše da kompanija treba da omogući konkurentima pristup sopstvenim tehnologijama, uključujući AirDrop i AirPlay.
U dokumentu za javne konsultacije, EU je iznela stav da Apple treba da implementira „efikasnu interoperabilnost“ za niz funkcija koje su trenutno ekskluzivne za iOS, uključujući iOS notifikacije, Background Execution i automatsko prebacivanje zvuka. Međutim, funkcije vezane za prenos podataka, kao što su AirDrop i AirPlay, predstavljaju najveći izazov za Apple.
AirDrop (metoda za bežični prenos fajlova između Apple uređaja) i AirPlay (način za bežični prenos audio i video sadržaja na kompatibilne televizore, set-top boksove i druge uređaje) su izuzetno praktične funkcije koje doprinose privlačnosti Apple ekosistema.
Na primer, ako ste kupili jedan od najboljih zvučnih sistema jer ima prepoznatljivi AirPlay logo na kutiji, verovatno ćete želeti da nastavite da kupujete iPhone uređaje kako ne biste morali da tražite druge alternative.
Naravno, upravo iz tog razloga Evropska unija razmatra ovu situaciju. Logika je da ovakve vlasničke tehnologije nisu konkurentne i daju Apple-u i njegovim iPhone uređajima nepravednu prednost u odnosu na Android. Ako zakon bude usvojen, teoretski bi Android uređaji mogli da imaju AirDrop i AirPlay dugmad, što bi korisnicima dalo manje razloga da ostanu lojalni Apple-u.
Apple, međutim, ne prihvata ovo bez borbe i već je pripremio prvi odgovor — dokument od pet strana [PDF] u kojem tvrdi da bi ove promene primorale korisnike da „otvore svoje uređaje — i svoje najosetljivije podatke — kompanijama sa istorijom kršenja privatnosti korisnika“.
Ironično, dokument pod nazivom „Postaje lično“ imenom pominje jednu specifičnu kompaniju: Meta.
„Nijedna kompanija nije tražila više zahteva za interoperabilnošću od Meta“, navodi Apple u dokumentu, tvrdeći da Meta prekoračuje stvarne potrebe i „pokušava da promeni funkcionalnost na način koji izaziva zabrinutost u vezi sa privatnošću i bezbednošću korisnika“. Apple navodi da je Meta tražila pristup AirPlay-u, App Intents-u, CarPlay-u, Continuity Camera-i, iPhone Mirroring-u, Messaging-u i najmanje četiri druge tehnologije.
Apple nastavlja: „Ako bi Apple morao da odobri sve ove zahteve, Facebook, Instagram i WhatsApp mogli bi da omoguće Meti da čita sve poruke i emailove korisnika, vidi svaki telefonski poziv koji naprave ili prime, prati svaku aplikaciju koju koriste, skenira sve njihove fotografije, pregleda njihove fajlove i događaje iz kalendara, beleži sve njihove lozinke i još mnogo toga.
„Ovo su podaci koje je Apple odlučio da ne koristi kako bi korisnicima pružio najjaču moguću zaštitu.“
Apple-ova brza reakcija je indikativna. Kompanija je svesna da je EU jedan od retkih regulatornih tela koje ima moć da primora kompanije da promene svoje poslovne prakse. Za razliku od pojedinačnih vlada, na odluke EU je izuzetno teško uticati lobiranjem, jer ih donose delegati iz 27 država članica.
Medijski magnat Rupert Merdok je navodno jednom izjavio: „Kada odem u Dauning strit, rade ono što kažem; kada odem u Brisel, ne obraćaju pažnju.“ Apple je imao slično iskustvo. Ranije odluke EU, poput one o uvođenju USB-C porta i omogućavanju alternativnih prodavnica aplikacija, Apple je morao da prihvati.
Međutim, Apple ovde ima jaču odbranu nego u slučaju USB-C porta. Fokusirajući se na posledice po privatnost, kompanija bi mogla dobiti više razumevanja od donosioca odluka u EU.
Privatnost je, na kraju krajeva, bila razlog zašto Meta-ina aplikacija Threads nije lansirana u EU u julu 2023. Ako Apple uspe da argumentuje da zakonodavstvo protiv monopola može imati nepredviđene posledice po zaštitu korisnika, zakoni bi mogli biti ublaženi ili potpuno napušteni.
Iako bi se ovo moglo smatrati ciničnim potezom, privatnost ostaje važna tema. Za razliku od USB-C porta, gde su koristi za potrošače bile jasne, prednosti i mane otvaranja Apple-ovih tehnologija za druge nisu tako jednostavne za procenu.
