Recenzija: Huawei P9 // IT VESTI

Huawei sa svojom P serijom svake godine budi sve veće interesovanje kupaca u Evropi. Prošle godine, P8 postigao je globalno odličan uspeh, a od ovogodišnjeg modela kompanija očekuje još više. U prvih 6 nedelja prodali su čak 2,6 miliona primeraka ovog telefona, a cilj je prodati 10 miliona. Sudeći po trenutnim prodajama, to neće biti problem.

Iako je od predstavljanja prošlo malo više, tek sada smo ugrabili priliku da detaljno testiramo ovaj telefon.

Prvo što se primećuje je dvostruka kamera i mnogo lepši dizajn. Prisutno je hardversko pojačanje, jača baterija i novi Android sa EMUI interfejsom, ali to nije sve...

Specifikacija
- Ekran: 5,2″ IPS LCD 1920x1080 rezolucije, 424 ppi gustoća, Gorilla Glass 4 zaštita
- SoC: HiSilicon Kirin 955
- CPU: 4x Cortex-A72 2,5 GHz; 4x Cortex-A53 1,8 GHz
- RAM: 3/4 GB
- Interna memorija: 32/64 GB, proširivo Micro SD karticama
- Povezivanje: 2G, 3G, 4G, WiFi, WiFi Direct, WiFi Hotspot, A-GPS, Bluetooth, NFC
- Kamera: 2x 12 MP, f/2.2, 27 mm, Leica optika, 1080p
- Prednja kamera: 8 MP, f/2.4
- Baterija: 3000 mAh
- Operativni sistem: Android 6.0 Marshmallow

Plus
- Odličan dizajn i kvalitet izrade
- Odličan ekran
- Hardver i performanse
- Čitač otiska prsta
- Podrška za micro SD kartice
- Dvostruka kamera

Minus
- Ne isporučuje se brzi punjač u paketu
- Ne podržava bežično punjenje
- Kamera nema optičku stabilizaciju ni 4K video snimanje
- Užasno zakomplikovan interfejs kamere

Dizajn i kućište

Za početak, mora se priznati da Huawei P9 dolazi sa jako lepim dizajnom kućišta. Na prednjoj strani primetna je bela površina gore i dole, kao i jako tanke ivice sa leve i desne strane. Zadnja strana je srebrna, sa belim okvirom oko kamere. Crni model donosi skroz crnu prednju stranu, a iza je crno oko kamere dok jeostatak u tamno sivoj boji.

Spomenute male ivice prijatnije su za rukovanje zahvaljujući blagom zakrivljenju. Odlično je što prst na ivicama ne zapinje, a same ivice nisu oštre, što je inače veliki propust koji ima mnogo modela.

Kućište je izrađeno od aluminijuma, a pored odlične čvrstoće, izgleda prilično atraktivno. S obzirom na to da je aluminijumska pozadina preterano brušena, može doći do klizanja i ispadanja iz ruke.

Debljina telefona povećala se za 0,5 mm, ali sa svojih 7 mm debljine, Huawei P9 definitivno spada u tanje i uopšteno elegantnije telefone na tržištu. Masa telefona ostala je ista kao na prethodniku, 144 grama, a pritom je kapacitet baterije povećan, što se može gledati kao dizajnerski uspeh.

Na desnoj strani nalaze se fizički dugmići koji su kvalitetno izvedeni, imaju relativno plitak, ali jasan hod. Na donjoj strani nalaze se 3,5 mm audio jack, USB-C i spoljni zvučnik, dok se na vrhu nalazi samo dodatni mikrofon za otklanjanje buke.

Na zadnjoj strani smestila se traka, slična onoj na Nexus-u 6P, u kojoj se nalaze dve kamere i dvoronski LED blic, kao i Leica logo. Ispod se nalazi čitač otiska prsta koji je po preciznosti i brzini sličan onom na Mate 8 smartphoneu.

Huawei P9 odlično leži u ruci, dizajn i ergonomija su na visokom nivou, a rad jednom rukom je dosta prijatan. Jedino što se dizajnu može zameriti je smeštanje skenera otiska prsta na zadnju stranu, ali to je već standardna praksa na kineskim telefonima. Isto tako, izostanak kapacitivnih/fizičkih dugmića na prednjoj strani i korišćenje softverskih mnogima se neće dopasti.

Ekran

Huawei P9 dolazi sa ekranom veličine 5,2 inča, ali je zbog male količine praznog prostora sa strane fizički manji od dosta 5-inčnih modela. Ekran je izrađen u IPS LCD tehnologiji i sa "Neo" oznakom koju karakteriše bolji prikaz crne boje, što je inače odlika AMOLED ekrana.

Rezolucija je ostala ista kao prošle godine na P8, dakle 1080p, što je manje od konkurencije koja nudi 1440p ekrane. Gustoća piksela od 424ppi biće i više nego dobra za svakodnevno korišćenje, osim ukoliko ne nameravate da uređaj koristite u VR headsetovima.

Što se tiče prikaza, ekran ima odličan kontrast koji osigurava dobru vidljivost na dnevnom svetlu. Ukoliko vam prikaz boja ne odgovara, u podešavanjima ga možete dodatno podesiti.

Ukupan utisak je da je ekran odličan i spada u kategoriju boljih na tržištu.

Hardver i performanse

Huawei P9 pokreće najnoviji Huawei-jev čipset - Kirin 955. Radi se o praktično istom osmerojezgrenom procesoru Kirin 950, koji smo upoznali u modelu Mate, a razlika je u tome što jača A72 jezgra rade na taktu od 2,5 GHz, umesto 2,3. Slabiji set jezgri Cortex-A53 je zadržao isti takt od 1,8 GHz. Grafički koprocesor je ostao isti, dakle Mali-T880 MP4.

Količina RAM-a zavisi od modela, pa tako imamo 3 GB sa 32 GB, i drugi model sa 4 GB RAM-a i 64 GB interne memorije za skladištenje. Na naš test došao je slabiji model iz razloga što je jedino on dostupan u zvaničnoj prodaji u Srbiji. Dakle, ako želite jači, moraćete da se okrenete drugim nabavkama.

Od deklarisanih 32 GB, korisniku je dostupno oko 25 GB memorije, što je kapacitet na koji smo već navikli kod takvih modela.

Na AnTuTu Benchmark-u, Huawei P9 dobio je mnogo manje bodova od konkurencije koju pokreće Snapdragon 820 ili Exynos 8890, ali pri korišćenju nema neke bitne razlike. Čak i najzahtevnije aplikacije i igrice rade odlično, a razlika se može primetiti smo prilikom učitavanja i to u delićima sekunde.

Povezivanje
Kao što je i očekivano, prisutni su svi uobijačeni načini povezivanja. Tu su 2G, 3G i 4G mreže, WiFi, A-GPS, Bluetooth… Za povezivanje za računarom/punjačem koristi se USB-C ulaz. Odlična stvar je što je sa druge strane kabla standardni USB-A ulaz, koji odgovara svakom računaru, što znači da nema potrebe za kupovinom dodatnog adaptera kao npr. kod LG Nexus 5X-a.

Kvalitet ragovora je standardno dobar, uređaj prima signal bez problema, a zvuk u slušalici je čist, jasan i dovoljno glasan, ali ne možemo ga svrstati u najglasnije. Spoljni zvučnik je prosečnog kvaliteta i glasnoće.

Spomenimo još i proširenje memorije microSD memorijskim karticama do 128 GB, dakle prostora neće nedostajati.

Softver

Huawei P9 pokreće Android 6.0, koji je u ovom slučaju presvučen EMUI nadogradnjom interfejsa u verziji 4.1. Kao što smo pisali u prethodnim recenzijama Huawei telefona, recimo Mate 8 i Mate S, rafi se o fluidnom interfejsu koji je dobro optimizovan.

Ono što je zanimljivo kod EMUI interfejsa je što sam automatski menja slike na zaključanom ekranu, iako u podešavanjima možete podesiti i samo jednu statičnu sliku. Zaključani ekran poseduje i mini meni, koji se aktivira gestom od gornje ivice prema dole, a sadrži prečice do diktafona, kalkulatora, lampe i kamere, kao i mogućnost upravljanja muzikom koja svira u pozadini.

Kao što smo spomenuli, kapacitivne tipke su izostale, pa ste prinuđeni da koristite softverske koje uzimaju deo ekrana. Neke aplikacije zauzmu celu površinu ekrana, pa je potrebno dodatnim gestom povlačenja na gore vratiti softverske tipke ako vam zatrebaju. Takođe, postoji i mogućnost korišćenja ekrana jednom rukom, što se postiže povlačenjem i pomeranjem u levu ili desnu stranu. Ekran će se smanjiti, što će omogučiti lakši rad jednom rukom, a povlačenjem nazad, sve će se vratiti na staro.

U meniju podešavanja vidljuvo je dosta izmena u odnosu na stock Android, na šta ćete morati da se naviknete.

Takođe, postoji i ceo niz mogućnosti upravljanje pokretima, ali i buđenje ekrana glasovnom naredbom, iako ćete za to verovatno koristiti čitač otiska prsta.

Kamera

Prva stvar koja upada u oči korisnicima jeste postojanje dve kamere izrađene u partnerstvu sa Leica-om, nakon čega sledi pitanje čemu to služi. Obe kamere imaju po 12 MP, ali je jedna normalna, kolor kamera, a druga monohromatska, odnosno crno bela, koja zbog izostanka Bayerofog filtera prima više svetla na senzor, što je preduslov za dobijanje boljih rezultata u uslovima slabije osvetljenosti.

Druga bitna funkcija dvostruke kamere je Bokeh efekat, odnosno zamućenje delova fotografije. Ovo je moguće izvesti i na drugim telefonima, ali ne tako dobro kao na DSLR fotoaparatima koji ga postižu pomeranjem otvora blende. Huawei P9 za ovo koristi svoje dve kamere, koje ovo postižu refokusiranjem, a rezultat je dosta dobar. Ovu opciju možete koristiti na udaljenosti od čak dva metra od objekta. Takođe, zanimljivo je i to što pre okidanja možete videti kako će fotografija izgledati, odnosno koji deo će biti zamućen i koliko, a koji oštar. Još bolja stvar je što nakon fotografisanja možete fotografiju da izmenite, odnosno da potpuno promenite fokus i količinu zamućenja, što znači da čak možete da promenite i fokusnu tačku, što je odlično.

Interfejs kamere je dosta kompleksan i nudi jako mnogo opcija koje verovatno nikada nećete ni koristiti. Pored uobičajenog automatskog načina, povlačenjem prsta od donje ivice na gore, dobićete gomilu opcija. Ukoliko, pak, poželite da aktivirate profesionalni način, nemojte ga tražiti ovde, jer ga nećete naći. Za njegovu aktivaciju potrebno je odabrati obični foto način i pomeriti crticu od okidača prema drugom kraju interfejsa. Nakon toga će vam se otvoriti malo polje za podešavanje dodatnih parametara: ISO, brzina zatvarača, trajanje ekspozicije i podešavanje ručnog, odnosno automatskog fokusa.

Za podešavanje rezolucije, potrebno je da pozocete meni gestom suprotnim od načina pozivanja snimanja, dakle gore prema dole. Uz odabir rezolucije, tu još možete uključiti samookidač, dodati geo oznaku, uključiti pomoćnu rešetku i odabrati ceo niz dodatnih podešavanja.

Što se tiče kvaliteta snimaka, pri idealnim uslovima oni su odlični, a isto važi i za slabije svetlosne uslove. Količina detalja i oštrina su na visokom nivou, a isto važi i za dinamički raspon, zbog čega je HDR funkcija praktično nepotrebna.

Ono što nije baš najbolje su noćne fotografije koje nisu u skladu sa očekivanjima i vidljivo su lošije od konkurencije. Istina, fotografije jesu dobre, ali ne mogu se meriti sa konkurencijom koja ima fizički veći senzor. Blic je vrlo jak i dobro će osvetliti bliže objekte.

Kada govorimo o videu, ističu se dve mane. Za početak, nedostatak optičke stabilizacije koju jedan top model u današnje vreme prosto mora da ima. Druga mana je maksimalna rezolucija od 1080p, što je u današnje vreme, kada i mnogo jeftiniji modeli imaju 4K snimanje, malo. Video ima dosta detalja i verno prikazane bolje, ali nedostatak optičke stabilizacije je dosta primetan i kameru čini tek prosečnom.

Prednja kamera ima rezoluciju od 8 MP, ali je tu relativno mali otvor blende (f/2.4) što neće dati najbolje rezultate u uslovima slabijeg osvetljenja.

Sve u svemu, kamera ima odlične funkcije, ali je kvalitet na kraju tek prosečan.

Baterija

Prošlogodišnji model, Huawei P8, imao je bateriju kapaciteta 2600 mAh, dok P9 ima više, odnosno 3000 mAh. Ekran u Full HD rezoluciji je ovde prednost u odnosu na QHD. Ipak, procesor traži više snage pa autonomija nije vidljivo bolja.

Prosečan korisnik će bez problema izvući ceo dan, čak možda i sledeće jutro, ali ne treba očekivati više od toga. Ako ste malo zahtevniji korisnik, punjač će vam trebati pre večeri.

Recimo, za prikaz 90-minutnog filma u 1080p rezoluciji, baterija će opasti za oko 18-20%, što je dosta dobro, ali prilikom surfovanja ili video streaminga potrošnja je mnogo veća.

Zanimljiva je situacija sa punjačem. Naime, Huawei P9 podržava brzo punjenje, ali punjač koji dobijate u prodajnom paketu ga ne podržava. Punjenje putem njega traje oko dva ipo sata. Ako želite nešto brže punjenje, kupite brzi punjač i tada će se napuniti za malo više od sata. Bežično punjenje nije podržano, što je za današnje top modele bitan nedostatak.

Utisak

Huawei P9 je dobar naslednik prošlogodišnjeg modela. Kupcima nudi mnogo novotarija upakovanih u elegantno kućište odličnog kvaliteta izrade.

Ekran je odličan, novi Kirin 955 proceosr se pokazao kao savršen, a EMUI nadogradnja interfejsa je fluidna i dobro ispeglana.

Dvostruka kamera je odlična igračka sa dobrim trikovima, ali uopšteno kvalitet fotografija je standardni. Noćni snimci nas nisu oduševili, nedostaje 4K video snimanje i optička stabilizacija.

Sve u svemu, Huawei P9 je namenjen najzahtevnijim korisnicima koji žele elegantan i lep uređaj. Biće zadovoljna i većina korisnika mobilnih kamera, ali ne i oni koji očekuju više.

Huawei P9 već uveliko je dostupan kako u slobodnoj prodaji, tako i u ponudi operatera. Može da se nađe već za nehih 500 evra, što je nešto manje u odnosu na druge top modele.

Uređaj na test ustupio: Huawei Srbija
Foto: Željka Dimić / IT vesti